Za kupinu možemo reći da je veoma mlada voćna vrsta i to posebno na našim područjima, gde je počela da se gaji veoma kasno. U Srbiji su prvi kupinjaci podignuti u drugoj polovini dvadesetog veka, najpre u eksperimentalne svrhe, pa tek posle četvrt veka proučavanja krenulo se i sa proizvodnjom.
Možda vas zanima
Vrlo brzo je nastao veliki problem jer je na više od 70% površine gajena sorta čačanska bestrna, koja nije opravdala ništa od očekivanja, pa je trebalo naći nove sorte koje bi popravile proizvodnju u Srbiji. Jedna od novih sorti poslednjih godina zadobija interesovanje i proizvođača i kupaca. To je sorta Tripl kraun (Triple crown).
Za plod kupine i laici mogu da kažu da je atraktivnog izgleda, divne crne boje i da ima specifičan ukus koji je najčešće sladak. Stručnjaci bi dodali da plod kupine ima veliku lekovitu i hranljivu vrednost. Na osobine ploda kupine direktno utiče sorta, zemljište, klimatske prilike u proizvodnoj godini, kao i primenjena agrotehnika.
Plod kupine ima malo kalorija, pa je odlična dijetetska hrana za održavanje optimalne telesne težine!
Kupina je bogata vitaminom C, kalijumom i gvožđem, pa upotreba svežih i prerađenih plodova pomaže očuvanju zdravlja. Najveći učinak u lečenju sveži plodovi kupine i sokovi od ovog divnog voća imaju na poboljšanje krvne slike, ali i varenja hrane. Plod kupine ima malo kalorija, pa je odlična dijetetska hrana za održavanje optimalne telesne težine.
Berba kupine se odvija u nekoliko navrata – može da traje i do 40 dana!
Osim u svežem stanju kupine se koriste dosta za zamrzavanje, za proizvodnju sokova i vina, ali i za dodavanje boje drugim proizvodima. Primena u preradi zavisi od sorte kupine, jer razlike su ogromne.
Berba kupine se odvija u nekoliko navrata, i kod pojedinih sorti može da traje i do 40 dana. Sorte bez bodlji se beru na svakih nekoliko dana. Treba znati da plod kupine ne može da sazri naknadno posle berbe, pa berbu treba organizovati u optimalnom roku.
Plodovi kupine su izuzetno nežni i vrlo lako dolazi do oštećenja, pa ih uvek treba brati sa izuzetnom pažnjom kako se ne bi oštetili, jer tu grešku ne možemo da ispravimo. Sve promene koje nastaju kod oštećenja u berbi ubrzavaju truljenje i propadanje plodova.
Prilikom berbe treba obaviti i klasiranje plodova kupine!
Berbu treba tako organizovati da se odvija u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima dok dnevne temperature ne postanu visoke. Berbu kupine nikako ne treba vršiti ako su plodovi mokri, jer vrlo brzo dolazi do pojave buđi. Takvi plodovi nikako nisu dobri za preradu ni na koji način.
Bilo bi izuzetno produktivno kad bi proizvođači uspevali u većoj meri da prilikom berbe obave i klasiranje plodova kupine, jer svako pretresanje oštećuje još više plodove. Kod tog klasiranja najkvalitetnije plodove treba odvojiti za prvu klasu u zamrzavanju i naravno za svežu potrošnju. Važno je i da gajbice za branje budu čiste i bez tragova gljivica da ne bi došlo do zaraze plodova.
Tripl kraun je relativno nova američka sorta, bez bodlji i raste poluuspravno, pa je neophodno da se gaji uz naslon. Ima veoma krupne slatke aromatične plodove odličnog ukusa i ima veliki potencijal rodnosti. Izdanci su joj poluuspravni, bujni i jaki, ali su neotporni na zimske mrazeve. Pogodna je i za korišćenje u zaštićenim prostoru, mada se kod nas retko sreće takva proizvodnja. Plodovi su sjajno crni sa izuzetno visokim procentom rastvorljive suve materije – prosečno 15,3 %. Plod je slabije čvrstoće svetlije boje na pojedinim koštunicama, a poseduje osobinu i da mu se na pojedinim delovima vraća crvena boja.
Ovo je slabije pogodna sorta za zamrzavanje i pored izuzetnog ukusa. Najpogodnija je za svežu potrošnju. Plodovi su krupni 6-7 grama. Rano počinje da zri. Zrenje se odvija od polovine jula do avgusta. Srednje je prinosna sorta. Daje oko 1,6 kg ploda po jednom izdanku. Veoma je dobra za proizvodnju sokova i vina jer je plod izuzetno sočan i visokog procenta šećera, kao i ukupne suve materije.
Razgovarali smo sa proizvođačima koji imaju mlade zasade baš ove sorte kupine i koji su veoma zadovoljni. U drugoj godini po zasnivanju su već imali zadovoljavajuće prinose, a u trećoj očekuju stoprocentni rod, bez ikakvih gubitaka.
Kupinu sadimo od oktobra do aprila ako je zemljište pogodno za rad i ako nisu niske temperature. Jesenja sadnja se preporučuje za južne krajeve u kojima se zemljište ne zamrzava na većim dubinama, a ako je proleće sušno. Prolećna sadnja je bolja u hladnijim rejonima u kojima se zemljište u toku zime zamrzava i na dubljim slojevima. Na dubini od 10 cm mlade kupine izmrzavaju, odnosno izmrzava koren jer još nije pripremljen.
Za kupinu je korisno da izbor terena prepustimo stručnjacima, koji će prioritet dati plodnim i dubokim zemljištima dobre strukture, najčešće južne ekspozicije. Pre podizanja zasada obavezno je obaviti analizu zemljišta. Kako bi se dobio što kvalitetniji rod, grane treba uvek da se prekrate na dva do tri pupoljka i tako se obezbeđuju dobri budući prinosi.
Tehnika sadnje kupina je različita i zavisi od načina na koji je pripremljeno zemljište. Izdanke treba saditi na istoj dubini na kojoj su bili u kupinjaku. Ako je izvršeno osnovno đubrenje kod obrade zemljišta i ako je zemljište poorano bar na 30 cm, jame se mogu i ašovom iskopati. Za sadnju isključivo treba upotrebiti zdrave izdanke koji su dobro ukorenjeni vrhovi letorasta, sa dobrim korenovim sistemom.
Ovo je pravo vreme za početak nege kupina, koja počinje u rano proleće i traje sve dok kupine rađaju, znači narednih deset do petnaest godina od početka eksploatacije zasada. U tom razdoblju u kupinjaku treba izvoditi određene agrotehničke mere – okopavanje zemljišta, postavljanje naslona, orezivanje, đubrenje, zaštitu od bolesti i štetočina. Za konstantno visoke prinose neophodno je da se ogromna pažnja posveti navodnjavanju, koje je važno jer je izostanak vode slaba karika u proizvodnji kvalitetnog roda kupina. Velika greška zbog koje stradaju mnogi zasadi je što, kad se proceni u proizvodnji da će zasad poneti više plodova, onda se sa kasnom prihranom unese puno azotnih đubriva, koja oslabe biljku i mogu da potpuno unište čitave zasade.
Možemo da zaključimo da su naši voćari, iako su kasno počeli sa tehnologijom gajenja kupina, ovladali procesom proizvodnje i da ostvaruju visoke prinose, i uglavnom dobar kvalitet, ako leto nije vlažno i kišovito. Otklanja se nedostatak gde je sorta čester imala primat u proizvodnji uz sve svoje negativne karakteristike, a tržište je prošarano različitim sortama, među kojima svakako svoje mesto imaju i kupine Tripl kraun. Među drugim sortama ćete lako uočiti ove plodove, jer će biti najkrupniji, najsjajniji i puni soka, a kad ih zagrizete videćete da nemaju zrnastu teksturu poput ostalih vodećih sorti u proizvodnji. Ako poželite da ih prodate hladnjačama za zamrzavanje, reći će vam da im se pri zamrzavanju vraća crvena boja i da gube na čvrstoći, da imaju veliki procenat suve materije, ali i vode i da nisu njihov prvi izbor.
Literatura: Lična iskustva i beleške, Dr Evica Mratinić „Kupina“, Dr Radisav Blagojević „Kupina”
Komentari