Purpurna pegavost stabla i bočnih grana kupine jedna je od najznačajnijih bolesti gajene i divlje kupine, koja može da nanese značajne štete proizvođačima. U Srbiji bolest je prvi put registrovana 1989. godine. Prvi simptomi bolesti se javljaju tokom leta, a prepoznaje se kada se na listu kupine pojave sitne, okrugle pege sivo-smeđe boje, prečnika od jednog do tri milimetra.
Možda vas zanima
Kako navode stručni savetnici za voćarstvo iz Poljoprivredne stručne službe u Kragujevcu, pege se ponekad spajaju i mogu dovesti do sušenja lista. Ali one su od manjeg značaja nego pege na stablu. Gljivica koja izaziva oboljenje inficira biljku u proleće, kada mladi izdanci dostignu dvadesetak centimetara. Kako se izdanci pojavljuju, oni bivaju zaraženi.
Gajenje kupine – praktični saveti!
Tokom zime i proleća na rodnim biljkama javljaju se sitne pege koje prvo pocrvene, zatim dobiju purpurnu i na kraju braon boju sa crvenim obodom. Do aprila pege se naglo povećavaju i dostižu veličinu od čak dva centimetra. Ako je infekcija stabla jaka, pege se međusobno spajaju i zahvataju stablo celom dužinom. Ova bolest nije karakteristična samo za gajenu, već i za divlju kupinu.
Važno je znati, kaže Violeta Petrović Luković, stručnjak za voćarstvo, da pojavu ove bolesti u proleće ne treba pripisivati kasnoj pojavi mraza. Bočni pupoljci na zahvaćenom delu izdanka u proleće se normalno razvijaju, ali kada se pojavi bolest, cvetni pupoljci i lišće, pre svega na kraju bočnih grana, prestaju da se normalno razvijaju i izumiru. Ako su uslovi za razvoj bolesti povoljni, ceo izdanak na kraju izgubi lišće.
Gljivica koja izaziva oboljenje purpurne pegavosti inficira biljku u proleće, kada mladi izdanci dostignu dvadesetak centimetara.
Preporuka agronoma čija je specijalnost voćarstvo pre svega preporučuju kod podizanja zasada da se nabavi zdrav sadni materijal. Tada bolest može dospeti samo među divlje kupine, a to se može sprečiti tako što se u okolini novog zasada iskrči i uništi divlja kupina.
Saznajte sve o biljnim vašima i tako zaštitite biljke na vreme
Najveći problem u kontroli ove bolesti je što se zaražene biljke ne prepoznaju u tekućoj vegetaciji. Prvi simptomi se primećuju tek naredne godine, kada biljka prođe kroz oboljenja. Naime, izdanci zaraženi u tekućoj vegetaciji se ne prepoznaju do proleća sledeće godine. Tako se dešava da se ožiljeni izdanci koriste za podizanje novih zasada, a da nije uočeno da su oni zaraženi. Iz tog razloga je važno koristiti sertifikovan sadni materijal.
Za suzbijanje purpurne pegavosti kupine preporučuju se dva tretiranja bakarnim preparatima. Prvo se obavlja krajem aprila, a drugo sredinom juna. U Americi pak preporučuju dva tretiranje tokom perioda mirovanja sredstvima na bazi bakra, i još tri tokom vegetacije. Tretiranje treba obaviti kada su izdanci visoki oko 20 centimetara, zatim kad dostignu 50, i na kraju kada su veliki od 80 centimetara do jednog metra.
Sagovornik: Violeta Petrović Luković, PSSS Kragujevac
Komentari