Zimsko prskanje zauzima veoma važno mesto u kompleksnoj zaštiti voćaka, a izvodi se u periodu mirovanja vegetacije. Odnosno od opadanja lišća pa do početka kretanja pupoljaka ili kako se stručno naziva do fenofaze pucanja pupoljaka.
Temperatura vazduha za vreme izvođenja zimskog prskanja treba da je iznad 5 stepeni. Prskati po mirnom vremenu, bez vetra i padavina. Ukoliko na voćkama ima snega ne prskati. Koštičavo voće, malinu i kupinu treba prskati nešto ranije, jer vegetacija počinje ranije nego kod jabučastog voća.
Možda vas zanima
Pre izvođenja ovog prskanja, a da bi bilo što uspešnije voćna stabla treba pripremiti. Preporučuje se orezivanje , odstranjivanje suvih i polusuvih grana, i ako je moguće sastrugati staru koru sa debla. Plavo prskanje ima za cilj da se unište prezimljujući oblici parazitnih gljiva i bakterija i smanji infektivni potencijal za narednu vegetaciju.
Na jabučastim voćkama ovim prskanjem suzbijaju se gljive Venturia pyrina, izazivač krastavosti plodova kruške, Venturia inaequalis prouzrokovač čađave krastavosti jabuke, Erwinia amylovora-bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka i drugi, po štetama manje značajni paraziti.
Kod koštičavih vrsta za naredni vegetacioni period smanjuje se opasnost od Stigmina carpophila (šupljikavost listova), Blumeria jaapii (ospičavost listova), Taphrina deformans (kovrdžavost lista breskve), Monilia laxa (sušenje cvetova, grančica i grana i trulež plodova) i drugih bolesti.
Prskanje preparatima na bazi bakra ne bi trebalo da zaobiđe ni malinjake, kupinjake i parcele pod jagodom. Na malini se sprečava razvoj gljive Didmela aplanta koja može da izazove ljubičastu pegavost maline, zatim Mycosphaerella fragarie koja izaziva pegavost jagode.
Po pravilu ovi paraziti, posle završetka vegetacije ostaju u krošnji, u pukotinama kore, na pupoljcima, trulim granama, u ili na mumificiranim plodovima, i na drugim skrivenim mestima.
U proleće čim se stvore povoljni uslovi, počinju da se razmnožavaju i nastaju zaraze. Kvalitet prskanja se postiže obilnim prskanjem, odnosno kupanjem svih grana i grančica, idući od vrha ka donjem delu krune stabla. Vrlo je bitno da preparat dospe na sve delove stabla.
Za štetočine koje prezimljavaju u cilju suzbijanja preporučuju se preparti na bazi mineralnih ulja. Za smanjenje infekcionog potencijala biljnih bolesti koje prezimljuju na stablu voćaka, treba koristiti preparate na bazi bakra. Inače, ovi preparati na bazi bakra se mogu kombinovati sa preparatima na bazi mineralnog ulja u cilju istovremenog suzbijanja prouzrokovača biljnih bolesti i prezimljujućih formi štetočina.
Autor: dipl.inž Miletaković Sandra, PSSS Kruševac
Komentari