Zimska rezidba ima višestruki značaj za biljke, a njen osnovni zadatak je uspostavljanje ravnoteže između rodnosti i vegetativnog porasta. U istoj godini se mora obrazovati dobar i kvalitetan rod, normalan vegetativni porast i obrazovanje dovoljno rodnih pupoljaka za narednu godinu.
Možda vas zanima
Voćke se ne smeju orezivati napamet. Bolje je stabla ne rezati, nego ih rezati pogrešno.
Rezidba voćaka se izvodi u cilju obrazovanja krune, regulisanja rodnosti i podmlađivanja voćaka. Prema vremenu izvođenja, rezidba može biti letnja i zimska. Voćke se režu u vreme biološkog mirovanja, od opadanja lišća do kretanja pupoljaka. Kasnija rezidba nepovoljno deluje na razvoj voćaka.
Zimsko orezivanje voćaka u samo 3 koraka!
Pre rezidbe treba analizirati rodnost pupoljaka odnosno odrediti broj pupoljaka u kojima je došlo do normalnog diferenciranja cvetnih elemenata – a potom, u zavisnosti od toga, odrediti intenzitet rezidbe.
Osnovno je da se pri rezidbi razgraniči na kojoj grani su cvetni pupoljci, a na kojoj nisu.
Jabučaste vrste voćaka mogu se rezati od početka opadanja lišća pa sve do pred kretanja vegetacije, kad god to dopušta vreme da se može raditi, a koštičave voćke bolje je rezarti kad prođu niske zimske temperature, na kraju zime, pred kretanje vegatacije.
Ciljevi rezidbe
Osnovni cilj rezidbe je održavanje uravnoteženog odnosa između rasta i rodnosti kao i obnavljanje rodnog drveta i mladica s vegetativnim pupoljcima.
Orezivanjem obezbeđuje se dug vek i funkcionalnost drveća
Sporedni cilj rezidbe je odstranjivanje grana čiji položaj narušava uzgojni oblik i uopšteno uravnoteženost voćke.
Pri rezidbi treba usvojiti jedan redosled:
- uočavanje provodnice od vrha do dna;
- uočavanje ramenih (skeletnih) grana od vrha do dna;
- rezanje suvišnih, jačih grana, naročito onih koje rastu u unutrašnjosti krošnje;
- rezanje jednogodišnjih letorasta pri vrhu kosturnih grana.
Na kraju se obavlja proređivanje rodnih grančica, ako ih ima previše. Rezidba je presudna za visok i kvalitetan rod i ne sme se raditi napamet. Voćke je bolje ne rezati nego ih rezati pogrešno. Duga rezidba povećava rodnost, a kratka bujnost. Jačina rezidbe zavisi prvenstveno od voćne vrste i starosti voćke.
Od rezidbe zavisi količina i kvalitet prinosa
Mlađe voćke imaju bujnija stabla i ona se manje orezuju, odnosno voćke koje ne rađaju treba minimalno orezivati. Voćkama na početku rodnosti proređuju se samo lastari, a ostavljaju se potencijalne rodne grančice. Bujni lastari se režu u osnovi.
SAVETI: Kako da pravilno orezujete lešnik
Stare voćke sa oslabljenim prirastom letorasta ispod 25 cm treba oštrije orezivati da bi se stablo podmladilo. Neophodno je pridržavati se principa da slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost, a oštrija povećava bujnost i usporava rast. Horizontalne lastere ostavljamo, a vertikalnije sasvim uklanjamo.
Jačina rezidbe zavisi prvenstveno od voćne sorte i starosti voćke. Mlađa stabla su bujnija i manje se orezuju. Voćke koje ne rađaju treba minimalno orezivati, grane i letoraste više povijati.
Na početku rodnosti voćkama se proređuje samo letorasti, a ostavljaju sve potencijalne rodne grančice. Bujniji letorasti koji konkurišu produžnici i imaju oštriji ugao grananja režu se u osnovi, a ostavljaju oni koji imaju horizontalni položaj. Starije voćke s oslabljenim prirastom letorasta, ispod 25 centimetara, treba oštrije rezati, da bi se podmladile. Skraćuju im se skeletne grane na trogodišnju zonu porasta, a obolele i slomljene grane se redovno uklanjaju. Važno je znati da slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost, a oštrija povećava bujnost i usporava rodnost.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: dipl. inž. Mihajlo Žikić PSSS Zaječar
Komentari