Šljiva je voće koje je posebno karakteristično za naše podneblje, za Srbiju. Na neki način, Srbija je i prepoznatljiva baš po ovoj voćki, ili po proizvodu koji se pravi od nje – rakiji. Kada stranci dođu u našu zemlju, među prvim stvarima koje probaju je upravo šljivovica, koja je deo srpske tradicije i pravi srpski brend. To nije bez razloga, jer je šljivovica veoma kvalitetna i ukusna rakija. Ali, važno je znati da nije svaka sorta šljive pogodna za rakiju. Postoje određene sorte koje su više od drugih pogodne za rakiju, kako bi krajnji rezultat bila ukusna šljivovica na koju smo ponosni. U nastavku teksta saznajte koje su to sorte šljice najpogodnije za pravljenje rakije.

Požegača

Požegača, u narodu poznata još on i pod nazivom madžaraka, jedna od najboljih sorti za kvalitetnu rakiju. Plod ove sorte je sitniji, teži oko 17 grama. Vreme njenog sazrevanja je krajem avgusta i početkom septembra. Mana ove sorte je što je slabije otporna na mrazeve, odnosno niske temperature. Što se izgleda tiče, ova sorta šljive ima modroplavu boju, a meso je zlatnožute boje, sočno, slatko, pomalo kiselo, odličnog kvaliteta za rakiju. Koristi se za konzumiranje u svežem obliku, za ssušenje, u prehrambenoj industriji i za proizvodnju rakije. Ovu sortu zahvataju bolesti poput plamenjače, rđe, rogača, a posebno je oseltjiva na bolest pod imenom šarka, što je jedan od razloga zašto polako izumire, odnosno, zašto je sve manji broj ljudi gaji.

Crvena ranka

Ova sorta šljive nosi naziv još i šumadinka, crvenjača, darosavska, šarošljiva. Spada među najstarije sorte šljive na našim prostorima. Jedna od mana ove sorte je što su joj grane krte, te se lako lome, naročito usled obilnog roda. Kada govorimo o rodu, crvena ranka je jedna od najplodnijih šljiva, sa krupnim plodom. Nijanska ove sorte je plavo-crven, sočnog ukusa. Pogodna je za gajenje s obzirom na relativnu otpornost, ali i zbog toga što je veoma plodna, te domaćinstva koja je imaju mogu očekivati natprosečan prinos.

Čačanska

Ovo je hibridna vrsta, nastala ukrštanjem sorti Vangenhajmova i Požegača. Njen plod je nešto krupniji od Požegače, plave boje sa izraženom peteljkom, sitne koštice i sočnog, slatkog i aromatičnog ukusa. Što se tiče pozitivnih strana za gajenje, ova sorta je takođe veoma plodna, te od nje možete očekivati prilično impresivan rod, a mana je ta što je osetljiva na šarku, te su joj potrebne posebne mere zaštite od zaraze. Sazreva u trećoj dekadi avgusta.

Preduzmite posebne mere zaštite od bolesti

Sve tri navedene vrste su izrazito pogodne za gajenje jer su plodne, te ćete od imati veliki prinos i dobru rakiju, budući da su u pitanju kvalitetne vrste čije je meso slatko, blago kiselkasto, ali odlično za pečenje rakije. No, sve tri vrste dele još jednu sličnost, a to je osetljivost na bolest šarku. Imajte u vidu da jednom zaraženo stablo trajno ostaje zaraženo, te posebnu pažnju posvetite preventivnm merama zaštite kako bi stablo šljive ostalo zdravo, a samim tim i prinos kvalitetan i obilan.