Voće se može prerađivati na razne načine: u džemove, slatka, kompote, ali ipak je najčešći način prerade proizvodnja različitih vrsta rakije. Upravo iz tog razloga za vas smo, u prvom delu, izdvojili sorte koje su najpogodnije za preradu u rakiju, kada su u pitanju šljiva, jabuka, kruška i dunja.
Foto: AgromediaNajbolja sorta šljiva za rakiju – Crvena ranka
Ova sorta koja vodi poreklo iz sela Darosava kod Aranđelovca predstavlja odličan izbor za pripremu šljivovice. Još je poznata i pod sledećim nazivima: šumadinka, darosavka, ranovača.
Crvena ranka je najrasprostranjenija rakijska sorta te voćne kulture u našoj zemlji i daje šljivovicu vrhunskog kvaliteta. Ta veoma rodna autohtona sorta šljive gaji se u svim delovima Srbije i ima plod plavocrvenkaste nijanse, prosečne težine oko 17 grama, dakle sitnije veličine. Crvena ranka nije cepača.
MOŽDA VAS ZANIMA
Može da se gaji na zemljištima siromašnijeg kvaliteta koja su suvlja, a u pitanju je samobesplodna sorta, njeni cvetovi ne poseduju prašnike. Prema tome, ne može se gajiti u voćnjaku isključivo ta sorta, u njenoj oplodnji učestvuju sorte metlaš, crnošljiva i trnovača.
Stablo ove sorte šljiva je širokopiramidalne krune, međutim njene grane su krte, naročito usled delovanja jačih vetrova. Nije tolerantna na virus šarke.
Najbolja sorta jabuka za rakiju – Zlatni delišes
U pitanju je sorta koja vodi poreklo iz Sjedinjenih Američkih Država, tačnije iz savezne države Zapadna Virdžinija, tu je otkrivena 1890. godine kao slučajni sejanac.
Veoma je raširena širom sveta zbog svoje odlične rodnosti. Ova sorta srednje bujnog stabla sazreva u drugoj polovini septembra.
Njeni plodovi su težine oko 150 do 250 grama i ujednačeni su po krupnoći i obliku. Boja pokožice je zlatnožuta a ukus plodova je slatkast i izrazito aromatičan, meso je čvrsto i sočno, bledožute boje. Plod je izdužen, kupast i ima tanku i osetljivu pokožicu te je potreban dodatan oprez prilikom branja. Kod nje dolazi do alternativnog rađanja te iziskuje proređivanje plodova.
Sorta ne pokazuje tolerantnost prema čađavoj krastavosti, to je njena mana, ali može pokazati dobru otpornost na mrazeve, naročito pozne prolećne. Kada je reč o skladištenju ove sorte, za koju se kao oprašivače sugerišu Ajdared ili Greni smit, mogu se javiti gorke pege.
Najbolja sorta krušaka za rakiju – Viljamovka
Ovom informacijom sigurno niste puno iznenađeni jer je u pitanju sorta izvrsnog kvaliteta i odličnih prerađivačkih mogućnosti.
Ova sorta nam je došla iz Engleske, a njeno ime potiče od imena njenog pronalazača – Ričarda Vilijema. Ono po čemu je viljamovka najpoznatija je bez sumnje njen karakterističan, raskošan miris.
Viljamovka odlično rađa, a svoju punu rodnost dostiže na kraju osmog kalendarskog meseca. Cvetanje traje u proseku oko 20 dana i to tokom aprila i maja. Ova sorta čije stablo može dostići visinu i do 9 metara postoji u dva varijateta – žuta i crvena viljamovka.
Može da se sadi na nadmorskoj visini i do 800 metara. Kako se smatra letnjom sortom, ne pokazuje otpornost na pozne prolećne mrazeve, a nije tolerantna ni na kruškinu buvu i bakterijsku plamenjaču.
Ono što svakako najviše zavređuje pažnju kod ove sorte je ukus i miris njenih plodova. Naime, plodovi viljamovke su izrazito krupni, do čak 230 grama težine. Njihova unutrašnjost je žute nijanse, dok je boja pokožice promenljiva, od zelenkasto žute do boje slame. Na njoj se mogu videti i sitne pege smeđe boje. Ima neravnu površinu.
Plodove ove sorte odlikuje 8 do 15 posto šećera i velika količina aromatičnih materija, poznata je po svom muskantnom mirisu. Kada je o ukusu reč ima pun ukus, slatkokiseo. Ima sitnozrnastu teksturu i meso ploda se naprosto topi u ustima.
Kada su u pitanju skladišne osobine, može da se čuva i do 5 meseci u hladnjači.
Foto: PixabayNajbolja sorta dunja za rakiju – Leskovačka dunja
Ova sorta koja je prvi put otkrivena u okolini Leskovca sazreva u prvoj polovini oktobra meseca. Oprašuje je još jedna stara sorta – vranjska dunja. Pokazuje tolerantnost na sušu i mraz, međutim nije tolerantna na smotavac plodova.
Izrazito dobro rađa, a njen plod odlikuje 14 posto suve materije.
Pokožica je karakteristične limun žute boje kada je u punom zrenju. Glatka je, a težina ploda se kreće oko 300 grama. Plod je sočan i ima slatkasto – kiselkast ukus, veoma prijatne i bogate arome. Ova sorta koja uglavnom rađa na kratkim rodnim grančicama, koje se usled težine ploda savijaju, karakteristična je po bradavičastom ispupčenju kod peteljke.
Sorta je srednje bujnog stabla i može da se skladišti do januara i transportabilna je.
Komentari