Prema poslednjim istraživanjima potvrđeno je da je višnja najkonkurentnija srpska voćka na evropskom tržištu, ali je nedovoljno iskorišćena. Postoji mnogo sorti višnje koje se gaje kod nas, međutim prema analizama svetskog tržišta utvrđeno je da su sledeće sorte ove voćke najrasprostranjenije i da imaju najbolja biološko-privredna svojstva.
Usled velikog broja sorti višanja, potrebno je izvršiti izbor sadnica za gajenje. Pravilan izbor sorti višnje u odnosu na ekološke zahteve i biološka svojstva ima veliko praktično značenje. Selekcijskim radom doprinosi se optimizaciji sadnica i gajenju onih vrsta koje su najpogodnije za određeno geografsko područje.
Možda vas zanima
U svetu postoji veliki broj sorti višanja. Međutim, analizom svetskog tržišta je utvrđeno da su najrasprostranjenije i sa najboljim biološko privrednim svojstvima. U svojoj knjizi “Tehnologija proizvodnje višnje i marele” R. Blagojević navodi sledeće tipove višnje:
Reksele
Nemačka sorta višnje koja se gaji u Srbiji dugi niz godina. Ona sazreva početkom treće dekade juna. Plod ove višnje je srednje krupan, prosečne mase, zatupastosrcastog oblika i tamno crvene boje. Stablo ovog tipa višnje je srednje bujno, okruglaste krošnje i sa izraženim ogoljavanjem grana. Ovaj tip višnje rano prorodi, rađa redovno i obilno.
Šumadinka
Ova sorta višnje stvorena je na Institutu za voćarstvo u Čačku. Šumadinka sazreva kasno, krajem prve dekade jula. Plod ove višnje je krupan, prosečne mase oko 6,5 grama, okruglastog oblika i tamnocrvene boje. Ovaj tip višnje je izrazito kiselog ukusa i izražene prijatne arome. Šumadinka je vrlo kvalitetna višnja, odlična za industrijsku preradu i za pravljenje raznih prerađevina. Ovaj tip višnje je zaštićena vrsta.
Lakša za gajenje: Višnja šumadinka najveći konkurent malini
Keleris
Ova vrsta višanja dolazi iz Danske, ali je zastupljena u velikom broju zemalja Evrope. Keleris sazreva kasno, početkom prve dekade jula. Plod ove višnje je srednje krupnoće, oko 4-5 grama, okruglastog oblika i tamno crvene boje. Sorta keleris ima meso ploda koje je sočno, polučvrsto, kiselog ukusa i lepe arome. Stablo ovog tipa višnje je polukržljavo, uspravne krošnje. Keleris višnja je samoplodna višnja.
Oblačinska višnja
Najrasprostranjenija je domaća sorta. Ovaj tip višnje predstavlja skup raznih klonova krupnoće i rodnosti višnje. Oblačinska višnja sazreva krajem druge dekade juna. Plod oblačinske višnje je sitan (3-3,5 grama), okruglaste forme, tamnocrvene boje.
Oblačinska višnja ima meso koje je sočno, polučvrsto i obojeno. Oblačinska višnja je samoplodna i odlično rađa. Ona se najčešće koristi u industrijske svrhe. Osetljiva je na rupičastost lišća ali i na bolesti. Takođe, kod ovog tipa višnje je česta pojava crvljivosti.
Meteor
Američka vrsta višnje koja je poznata po vremenu zrenja. Ona sazreva oko desetog jula, kada i Šumadinka. Plod ovog tipa višanja je srednje krupan sa masom oko 5 grama, svetlocrvene boje, prijatne arome. Ovaj tip višnje važi za jednu od najrodnijih sorti.
Optimalan izbor višnje od presudnog je značaja za primanje voćke, rast i razvitak stabla i slično. Neke od vrsti višanja su samooplodne, dok neke zahtevaju da u sklopu zasada budu posađeni oprašivači. Gajenje višnje na većoj površini zahteva savetovanje sa stručnjacima ili iskusnim voćarima prilikom odabira sorti koje će se saditi.
Kako oceniti kvalitet sadnica višnje?
Parametri po kojima se ocenjuje kvalitet sadnica su promenljivi i zavise od konkretnih namena. Neki od kriterijuma na osnovu kojih može da se odradi izbor sorte višanja za sadnju su: krupnoća plodova višanja, prinos sorte, cena sadnica, otpornost na vremenske uslove, otpornost na bolesti, otpornost na berbu i transport i tako dalje.
Izvor: Naučni rad “Izbor sorti višnje za sadnju primenom AHP metodologije”, autora Milovanović Željka i Stojanović Milana
Komentari