Za razliku od prethodnih, ove godine prve jagode voćari su ubrali tek krajem aprila, i to one odgajane u plasteniku dok se na crvene plodove ispod otvorenog neba još uvek čeka. Hladni dani sa čestim padavinama ovog proleća odložili su početak sazrevanja ovog voća, ali je kvalitet kažu proizvođači zadovoljavajući.

Marina i Jovan Lukić iz ubskog sela Bajevac nadaju se da će sa oko 15 ari, na koliko gaje jagodu pod pet plastenika, ubrati približno oko dve tone koliko je rodilo i prošle sezone.

”U odnosu na prošlu godinu ovogodišnja sezona berbe kasni desetak dana, s tim što su lane u jednom periodu bile jako visoke temperature i sezonu smo završili za manje od mesec dana, a sada još nismo ni na polovini. Imaćemo i ove godine dobar prinos, koji ne zavisi samo od vremenskih uslova nego i od toga kako obradite parcele, prihrane, zaštite … Vremenski faktor utiče na intenzitet zrenja i slatkoću ploda”, kaže Marina Lukić.

Jagoda na otvorenom polju još uvek nije počela da sazreva. Prvi crveni plodovi očekuju se tek sa stabilizacijom vremenskih prilika, odnosno sunčanim danima i višim temperaturama.

”U zatvorenom prostoru prinos će se kretati na nivou proseka od nekih 20 tona po kektaru, dok će nestabilne vremenske prilike ovog proleća uzeti danak na površinama gde se jagoda gaji na otvorenom polju. U odnosu na prošlogodišnji prinose će sigurno biti smanjen, a na to će u velikoj meri uticati i pojava truleži ploda sa kojom će proizvođači imati ozbiljnih problema”, smatra Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”.

Kilogram jagoda proizvođači su na početku berbe, na pijaci,  cenili 500 dinara, trenutno je cena pala na 350 dinara. Kažu da se ovo voće po istoj ceni prodaje već treću godinu za redom. Navode i da u odnosu na prošlu godinu cena za nijansu brže pada.

”Treba biti realan i zadovoljan. I malina je bila 700 dinara, a ove godine pitanje je koliko će biti. Nije poenta da jedne godine cena bude prevelika pa sledeće godine da ima pad, a sa druge strane ko može da plati neku veliku cenu za kilogram nekog voća. Proizvođači, koji imaju veće površine i proizvodnju na otvorenom, naravno da nisu zadovoljni cenom što ja potpuno razumem. Njihovi troškovi su veći, mi nemamo troškove za radnu snagu jer maltene stižemo da sve uradimo sami, ali onaj ko mora da plati radnika to je naravno mnogo veći trošak”, navodi Marina Lukić.