Proizvodnja je živ proces koji se stalno menja, a to je pogotovo važno u poljoprivredi. Konstantno unapređenje sortimenta je jedan od ključnih elemenata uspešnog voćarstva. Upravo je to krajnji cilj kome je studija o osobinama sorata šljive podređena.
Grupa naučnih istraživača Instituta za voćarstvo u Čačku nedavno je predstavila studiju o voćarskim i proizvodnim osobinama nekih novih sorata šljive, koje potiču iz drugih predela sveta. Došli su do zanimljivog nalaza: i njima odgovaraju srpsko tle i podneblje – donosi Politika u štampanom izdanju.
Možda vas zanima
U zastupljenosti vrsta, Srbijom danas preovlađuju stare domaće sorte, onda stenli, i one stvorene u poznatom čačanskom Institutu – lepotica, rodna, rana i najbolja. Ali, ističu istraživači, da bi se postigli što bolji rezultati u savremenoj proizvodnji šljive neophodno je, između ostalog, uneti nove.
Sve o gajenju šljive: Na kom zemljištu podizati šljivike?
Pre uvođenja u proizvodnju, razložno je njihovo značajno ispitivanje u prirodnim uslovima Srbije. Cilj rada čiji su autori dr Nebojša Milošević, dr Ivana Glišić, dr Milena Đorđević i dr Milan Lukić iz ove naučne kuće, bio je da se ispitaju najznačajnija svojstva nemačkih sorata hanita, jojo, prezenta i tegera, zatim jubileuma (Švedska) i valora (Kanada).
Tih šest sorata ispitivano je tokom 2015. i 2016. godine u oglednom zasadu Instituta na Preljinskom brdu. Podignut je 2005. godine sa standardnim jednogodišnjim sadnicama zasađenim na rastojanju četiri metra sa metar i po. Sadnja je obavljena po slučajnom blok sistemu, pri čemu je svaka sorta bila zastupljena sa po pet stabala u dva ponavljanja, i primenjivane su uobičajene mere nege za šljivu, ali biljke nisu navodnjavane.
Tako je utvrđeno, pored drugog, da tegera sazreva rano, jubileum i hanita srednje pozno, jojo i valor pozno a prezenta veoma pozno. Jubileum, na primer, sazreva u doba kad je tržište svežih plodova veoma snabdeveno te je mogućnost plasmana veoma smanjena, pogotovo što sorte ljubičaste pokožice nailaze na slabiju potražnju. Sa druge strane, sorte koje sazrevaju u kasnom septembru lakše će naći kupca.
Vreme berbe šljive utiče na kvalitet plodova
Ispitivane sorte znatno su se razlikovale po masi ploda, od valora (47 grama) do prezente (29,46). Prinos po stablu, po sortama, bio je: valor 17,03 kilograma, tegera 18,94, jubileum 19,89, hanita 20,89, jojo 22,56, prezenta 22,94 kilograma.
Istraživači na kraju rada zaključuju:
„Ispitivane sorte cvetale su u drugoj dekadi aprila, sve sa obilnim cvetom. Tegera je ranog a jojo, prezenta i valor poznog ili veoma poznog sazrevanja, pa zbog toga mogu biti veoma zanimljive za gajenje u našim uslovima, jer u tom dobu ovde nema kvalitetnih plodova šljive. Kod svih sorata utvrđen je zadovoljavajući prinos po stablu pri čemu se izdvajaju jojo i prezenta. Neophodna su dodatna ispitivanja oko kvaliteta ploda i otpornosti na štetočine, ali ove sorte, u sprezi sa odgovarajućom tehnologijom gajenja, mogu biti osnova unapređenja šljivarstva u Srbiji”.
Istraživači u radu objavljuju da je šljiva jedna od najznačajnijih voćaka koje se gaje u Evropi, sa ukupnom proizvodnjom 2,8 miliona tona. U Srbiji raste na 425.585 hektara sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 507.987 tona, što nas svrstava na drugo mesto u svetu, posle Narodne Republike Kine (podaci FAOSTAT 2018).
Saveti: Kako da pravilno obavite ručnu berbu voća?
Proizvodnju u našoj državi obeležava ekstenzivan način, sa malom primenom agrotehnike, što se odražava na vrednost plodova i prinos. Na to se nadovezuju virus šarke šljive kao i velika raznolikost sorata, pa je prosečan prinos po stablu srpske šljive samo 5,9 kilograma.
Zato se u zaključku ovog naučnog istraživanja navodi da „sve veći zahtevi tržišta svežih plodova nameću uvođenje novih sorata otpornih na virus šarke šljive, sa krupnim, kvalitetnim plodovima”.
Izvor: Glas Zapadne Srbije
Komentari