Pandemija virusa korona uticala je na različite grane agrara i suočila domaće poljoprivrednike sa određenim problemima. Kakvo je bilo iskustvo srpskih voćara kada je u pitanju godina iza nas?
„Prinos voća je bio prosečan, ali je cena u otkupu bila solidna i voće se tražilo na svetskim pijacama, pa je samim tim i kod nas bila solidna potražnja“, ocenjuje Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”.
Kakva je 2020. godina bila za malinare i kupinare?
Kada je u pitanju jedna od najznačajnijih voćnih vrsta u valjevskom kraju, malina, površine pod ”crvenim zlatom” su u stagnaciji i sa remontantnim sortama trenutno su negde na 1.500 hektara, ali ima dosta površina na kojima je došlo do masovnog sušenja zasada. Ukoliko ne dođe do uvoza novog kvalitetnog sadnog materijala, teško da će biti boljitka, upozorava struka.
Protekle sezone prinosi u malinjacima su bili jako loši sa prosečnim kvalitetom ploda, otkupna cena je varirala od 150 do 200 dinara za kilogram za remontantne sorte, a za klasičnu proizvodnju maline 150 do 190 dinara. Ipak ovome treba dodati podatak koji je izneo ministar poljoprivrede Branislav Nedimović da je malina u 2020. godini „potukla sve rekorde izvozom od 247 miliona dolara”.
Kako navodi Srđan Stanojlović kupina je nažalost na samom startu berbe imala lošu cenu, a kada je ona počela da raste i došla do nekih solidnih 60 dinara za kilogram, berba je završena.
„Naši proizvođači sa 1.100 hektara, na koliko se kupina gaji u ovom kraju, ostali su uskraćeni za dobru zaradu”, rekao je on.
Jedino su sorte ”loh nes”, ”tripl kraun” i ”torn fri”, koje su mogle da se plasiraju kao konzumne, na pijacama prodavane za 150 pa čak i do 250 dinara po kilogramu.
„I prošle godine se pokazalo da kvalitet i kontrolisana proizvodnja polako ulaze i na naše tržište, pa su malina i kupina proizvedene po principima rigorozne kontrole zaštite ostvarile bolju cenu i za 50 dinara po kilogramu. Nažalost, sada imamo situaciju da su tu kontrolisanu i takozvanu ”organsku” proizvodnju zloupotrebili neki nadri agronomi, koje angažuju otkupljivači da idu po selima i proizvođačima prodaju priču o organskoj malini i fantastičnoj zaradi po principu ”ne radiš ništa – samo bereš i uživaš”, istakao je naš sagovornik.
On je dodao da smo tako došli do situacije da ostajemo bez malinjaka i kupinjaka, jer se suše i propadaju usled slabog ili takozvanog ”organskog” rada proizvođača.
„U borbi za zaustavljanje ove laži i zlonamernosti moraju da se uključe i državni organi preko svojih inspekcija i da uz pomoć nas savetodavaca stanu na put ovoj pojavi ili ćemo vrlo brzo izgubiti proizvodnju maline i kupine, kao i naše proizvođače, koji će zbog propasti proizvodnje napustiti selo, jer bez obzira na cenu nije moguće ostvariti zaradu kada sa 50 ari naberete svega 500 kilograma ”rekao je Stanojlović.
Dodaje i da je dobro što se od ove godine, u proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala uključuju i stručne službe, kako bi se putem organizovanog širenja ovakvih sadnica omogućilo podizanje novih kvalitetnih zasada.
Kakav je bio rod ”plavog zlata”?
U šljivarstvu valjevskog kraja prošlu godinu obeležili su ne tako zadovoljavajući rod i kvalitet ”plavog zlata”. Tome su u najvećoj meri doprineli kasni prolećni mrazevi u vreme cvetanja i šljivin smotavac koji izaziva truljenje plodova. Ipak šljiva je bila tražena za sve vidove proizvodnje od sečene do one za proizvodnju rakije.
„Sa oko 12 hiljada hektara, koliko je u kolubarskom kraju pod zasadima šljive, imali smo ispod prosečan rod i kvalitet ploda. Cena ovog voća je bila veoma loša i kretala se od 15 do 20 dinara za kilogram, jedino je cena šljive za rakiju imala neku pristojnu cenu i dostizala je 25 do 30 dinara. Po nekom nepisanom pravilu kod nas, kada je loša cena sirove šljive bude dobra cena suve, pa je tako bilo i prošle godine. Cena suve šljive je krenula od 100 dinara da bi pred kraj godine izašla na 160 dinara po kilogramu, dok cena šljive sušene u linijskim sušarama i dalje raste ”, rekao je Srđan Stanojlović.
Po njegovim rečima, rod ostalih koštičavih voćnih vrsta je bio solidan ali je ponovo kod višnje bila loša otkupna cena to jest 25 do 45 dinara, što je potpuno odbilo poljoprivrednike od podizanja novih višnjika, ali je zato kod breskve i nektarine cena bila solidna i kretala se oko 70 do 80 dinara po kilogramu. Trešnja, koja se u kolubarskim selima gaji na oko 180 hektara, i prošle godine je ostvarila odličnu cenu od 150 pa i 200 dinara, podižu se novi zasadi ali se, napominje Stanojlović, mora voditi računa o podlozi na koju se ona kalemi jer nije svaka podloga dobra za svako zemljište.
Povećane površine pod orahom i leskom
„Rod autohtonih sorti jabuka i krušaka je bio prosečan. Trešena jabuka je kupovana po ceni od osam do deset dinara, što je malo i tek su je poneki proizvođači sakupljali, dok se plantažna jabuka dobro prodaje i cena je solidna to jest oko 70 dinara za kilogram, ali je otkup prve klase sveže jabuke išao po 55 dinara. Kod plantažne kruške ostvaren je solidan rod kao i cena od 40 do 50 dinara, dok je dunja rodila dobro i cena je bila od 35 do 40 dinara što je zadovoljavajuće” istakao je on.
U odnosu na 2019. godinu površine pod orahom su povećane za 20 procenata, leske za 10 odsto, a za njima i dalje vlada veliko interesovanje. I lešnik i orah su dobro rodili, a i cena je dosta zadovoljavajuća i išla je do 300 dinara za neočišćeni lešnik dok je očišćeni suv lešnik prodavan i po 650 dinara, a očišćeni orah prodaje se za 700 do 1100 dinara ”, kaže Stanojlović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.
Od jagodastih voćnih kutura u ovdašnjim selima na 50 hektara gaji se i jagoda. Na ovoj površini ostvaren je prosečan prinos i dobar kvalitet ploda.
Što se tiče vinogradarstva 2020. je bila dobra ne toliko po prinosu koliko po kvalitetu grožđa. Bila je zahtevna u pogledu zaštite ali duga topla jesen i mnogo sunca doprineli su da grožđe sakupi solidnu količinu šećera.
Komentari