Od sredstava za zaštitu bilja sve su popularniji preparati na prirodnoj bazi, a jedan od takvih je i preparat od gline kaolin.
Možda vas zanima
U današnje vreme intenzivne upotrebe pesticida, veliki se naglasak daje na iznalaženje alternativnih metoda upotrebe sredstava u zaštiti bilja od štetočina, a koji će, uz dobar učinak – biti apsolutno neškodljivi za čoveka i njegovu okolinu. Sredstvo koje dosta obećava, a u pojedinim delovima Evrope i SAD-a, već se uvelike upotrebljava, je i kaolinska glina.
Ona se u eksperimentima koristila u gotovo svim granama poljoprivrede, ali se posebno dobro pokazala u voćarstvu, a posebno u području organske i konvencionalne proizvodnje Kaolin za smanjenje štetočina i zaštitu od sunčevih ožegotina Već 2000. godine bio je znatno zastupljen na tržištu SAD-a, a ubrzo je i uvršten na listu preparata dozvoljenih u organskoj proizvodnji.
Glavni mehanizam delovanja kaolinskog segmenta, je u stvaranju kristalnog mikrofilma koji stvara barijeru između štetočina i štićene biljke. Sredstvo poseduje izvesno odbijajuće (repelentno) delovanje. Inače se materijal pre koristio za sprečavanje zgrudnjavanja prerađenih namirnica i u proizvodnji pasta za zube. Kaolin se nanosi otopljen u vodi na biljku, gde isparavanjem stvara zaštitni film na površini vode. Kod primene je jako bitno odraditi ravnomerno pokrivanje svih delova biljke sredstvom.
Ovaj film odbija štetočine na više načina. Sitne čestice gline se zakače za insekta kada on dođe u kontakt sa stablom, isto tako insekt nerado odlaže jaja na površine pod filmom, a isto tako reflektujući sloj na stablu čini ga manje prepoznatljivim kao potencijalnog domaćina. Ako se borimo protiv prve generacije voćnih smotavaca, tada ćemo tretiranja sa kaolinom trebati započeti u fenofazi precvetavanja i nastaviti na svakih nedelju dana u intervalima 6-7 puta.
Ova tretiranja imaju veliki efekat i u sprečavanju mrežavosti na plodovima Golden Deliciousa. U ovom slučaju nema opasnosti od zaostataka belog filma, koji često može, ukoliko se ne ukloni pranjem, biti odbojan od strane potrošača kada jabuka ide u sveţu potrošnju. Ukoliko nastavljamo sa borbom protiv kasnijih generacija tada će takve jabuke morati proći pranje prilikom sortiranja. Kod organskih proizvođača jabuka, smanjenje šteta može biti jako značajno u odnosu na druge preparate koji su dopušteni za tretiranje. Kaolin snižava temperaturu biljke i povećava fotosintezu.
U konvencionalnoj proizvodnji to nije takav slučaj, ali se kaolin po svojem širokom spektru delovanja može uporediti s klasičnim kontaktnim insekticidom, hlorpirifosom, i može značajno doprineti u smanjenju populacije pojedinih štetočina. Što se troškova tiče, oni su uporedivi sa troškovima jednog insekticida širokog spektra delovanja poput hlorpirifosa, ali imaju daleko veći spektar delovanja, a kod proizvođača bez mreža, sa visokim procentom ožegotina, može biti ključan faktor u isplativosti proizvodnje. Isto tako, broj godišnjih tretiranja zavisi će i od vremenskih prilika tokom vegetacije.
Iako se na prvi pogled može činiti da kaolin sa svojim belim filmom sprečava prodor svetlosti, on zapravo pojačava fotosintezu i pruža dopunu očuvanju zdravstvene kondicije stabla. Kaolin snizuje temperaturu biljke za vreme vrućih letnih dana i tako povećava fotosintezu do dugo u poslepodnevne sate, za razliku od netretiranih stabala, gde fotosinteza u potpunosti prestaje posle podne, usled toplotnog stresa. Uzgajivači u vrućim područjima uzgoja imali su koristi od smanjenja pojave ožegotina, ponegde i do 50 posto ili više.
Njegovo dopunsko delovanje najviše dolazi do izražaja kada se kombinuje sa dobro osmišljenim agrohemijskim merama u zavisnosti od specifičnosti svakog voćnjaka i mikro klime te nasleđene populacije štetočina. Nužna proba kompatibilnosti pre upotrebe kaolina. Kada je o mešanju reč, u pravilu se mogu mešati sa većinom fungicida, insekticida i akaricida, ali se ne bi smeo mešati sa sumporom i sa bakarnim preparatima.
Svakako se preporučuje pre upotrebe napraviti malu probu kompatibilnosti i ukoliko primetimo reakcije poput taloženja, penušanja, odvajanja, potrebno je izostaviti kaolin iz kombinacije. Potrebno je napomenuti da sirova kaolinska glina nije isto što i fino mlevena i obrađena kaolinska glina te da primena takve gline može izazvati neželjene posledice na biljci (fitotoksičnost, odumiranje). Primećen je i pozitivan efekat i na gljivu čađavicu u organskoj proizvodnji jabuka i krušaka. Sada se uveliko istražuje uticaj kaolina na pojavu i intenzitet najopasnije bolesti na jabukama – krastavosti.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Mast dipl. inž. zaštite bilja Dušan Stojanović
Komentari