Zova je samonikla biljka koja raste po ivicama šuma, na zapuštenim parcelama ili uz seoske puteve i ograde. U pitanju je višegodišnji grm ili drvo koje može da naraste tri do deset metara. O njenoj lekovitoj prirodi i Hipokrat je pisao, a sok od zove nadaleko je poznat.
Od zove se mogu koristiti cvetovi, zrele bobice, listovi i kora drveta.
Možda vas zanima
Zova daje plavkasto-crne bobice u grozdovima koje se koriste za pravljenje vina, sokova, želea i li džemova. Cvetovi su sitni, mlečno bele boje, u obliku cvasti, a pojavljuju se od maja do juna/jula u zavisnosti od vremenskih prilika, dok bobice sazrevaju tokom septembra.
Kako se gaji zova?
Reč je o biljci skromnih zahteva, koja može podneti različite uslove, poput lošeg zemljišta ili preterano vlažnih područja. Jedinu stvar koju ne može da podnese je suša. Bobice će se pojaviti već prve godine nakon što ste posadili grm, ali ih ne treba brati sve do treće godine.
Zovu je najbolje posaditi u dobro dreniranu zemlju, a ako je reč o peskovitom tlu treba ga poboljšati dodavanjem nekoliko centimetara organskog materijala.
Ono što je bitno kod zove je unakrsno oprašivanje. Zato je neophodno zasaditi dva ili više kultivara u blizini.
Posadite ih sa razmakom od jednog metra u redu, a između redova treba da bude udaljenost četiri do pet metara. Sadnju je potrebno obaviti u rano proleće, a nakon sadnje biljke obavezno zaliti.
Kako se neguje zova?
Nakon što se biljka ukorenila, potrebno je s vremena na vreme ukloniti korov oko nje. Ukoliko se radi sa nekim alatom, treba voditi računa da joj se ne povredi koren, koji ne odlazi puno u dubinu. Može se koristiti malč kako bi se sprečio rast korova.
Što se tiče zalivanja treba imati na umu da zovin žbun morate zalivati svake nedelje u periodu kada nastupe visoke temperature i nema dovoljno kiše.
Prve dve godine nakon što je zova posađena ne treba je dirati već pustiti da raste i da se razvija. Ne treba je orezivati niti brati bobice. Nakon tog perioda, možete da počnete sa orezivanjem u rano proleće tako što ćete iseći i ukloniti sve mrtve grane. Na ovaj način grmovi će se lepo razvijati i proizvesti mnogo bobica.
Otprilike od sredine avgusta do polovine septembra počinje period zrenja koji traje 5-15 dana i to je vreme kada se bobice beru.
Od zove mogu da se pripremaju sokovi, kompoti, džemovi, marmelade, želei, čajevi.
Sveže bobice mogu da se konzumiraju samo u malim količinama jer izazivaju dijareju i povraćanje ali termički obrađeni plodovi mogu da se koriste u neograničenim količinama.
Zova je prava riznica zdravlja, a Hipokrat je govorio da cvet zove može da zameni sve lekove. Koristi se za prehladu, grip, kašalj, zatvor, alergije, podizanje imuniteta, eleminaciju lošeg holesterola iz organizma, a takođe reguliše probavu i čisti krv.
Ona je od davnina smatrana i zaštitnicom kuće i seoskog imanja. Njen miris tera pacove, miševe i muve, kao i još mnoge insekte kojima smeta njen miris. Zato je baštovani i voćari rado sade u svojim voćnjacima i zasadima.
Komentari