Osnovna priprema zemljišta za sadnju je preduslov za kvalitetan rast i razvoj zasađenog voća. Porast voćaka je, osim adekvatnom pripremom, uslovljen i odabirom zdravih i ispravnih sadnica od proverenih proizvođača.
Možda vas zanima
Za podizanje zasada dunje neophodno je izvršiti rigolovanje zemljišta na dubinu do 50-60 centimetara. U izvesnim slučajevima, dubina rigolovanja može da bude veća. Rigolovanjem se narušava mikrobiološka ravnoteža, ali se aktiviraju velike količine inertnog zemljišta.
Prevrtanjem se zemljište sa površine koje je plodnije prebacuje u zonu gde će se razvijati korenov sistem mlade voćke. Zemljište postaje rastresito sa povoljnim vazdušno–vodnim i toplotnim režimom. U rigolovanim zemljištima organska đubriva se brže razlažu, a bolja je i konzervacija vlage od atmosferskih padavina.
Najvažnije mere za uspešno skladištenje dunje
Povoljni efekti se postižu i podrivanjem zemljišta. Podrivanjem se utiče na rastresanje dubljih, nepropusnih slojeva zemljišta, čime se poboljšava vazdušni režim i vodni kapacitet. Podrivači mogu da budu snabdeveni dodatkom za krtičnu drenažu ili depozitorima za unošenje mineralnih đubriva u dublje slojeve zemljišta.
Podrivanje je efikasan i jeftiniji način pripreme zemljišta za sadnju od klasičnog rigolovanja. Na zemljištima težeg mehaničkog sastava potrebno je kombinovati podrivanje sa rigolovanjem. Najpovoljniji način pripreme zemljišta za dunju je kombinacija podrivanja i dubljeg oranja. Podrivanje zemljišta se obavlja na dubini od oko 60 centimetara.
Nakon meliorativnih mera (rasturanja krečnjaka, stajnjaka i ostalih mineralnih đubriva), sprovodi se dublje oranje na 30-40 centimetara. Za jesenju sadnju rigolovanje ili podrivanje treba obaviti u proleće, a za prolećnu rano u jesen. CIlj je da se do momenta sadnje zemljište dobro usitni, slegne i poravna.
Fina priprema rigolovanog zemljišta obavlja se mašinama za površinsku obradu. Treba naglasiti da se ova operacija obavlja po suvom vremenu, kada je zemljište dobro prosušeno, kako se površinski sloj ne bi previše sabijao. Ukoliko je zbog ranije duboke obrade zemljište dobro poravnano, a korovi nisu počeli da niču, ova operacija može da se izbegne.
Sadni materijal
Jedan od uslova uspešne proizvodnje dunje je kvalitetan sadni materijal. Sadnice dunje treba nabavljati od registrovanih rasadničara, čija se proizvodnja nalazi pod stalnom stučnom i zdravstvenom kontrolom nadležnih poljoprivrednih stručnih službi i inspekcijskih organa. Greške napravljene pri izboru sadnica mogu negativno da se odraze na rast, razvoj i plodonošenje dunje.
Jednogodišnje sadnice dunje treba da imaju korenov sistem sa najmanje 3-5 osnovnih žila. Dužina nadzemnog dela sadnica mora da iznosi najmanje 1m. Prečnik neposredno iznad spojenog mesta ne sme biti manji od 10 centimetara. Ove sadnice mogu biti sa ili bez prevremenih grančica. Do momenta sadnje, sadnice se čuvaju u prikladnim hladnim i mračnim prostorijama, uz obezbeđeno vlaženje korena, najduže jedan do dva dana.
Svetlost ključna za proizvodnju dunje
Ukoliko se sadnice duže čuvaju, neophodno je da se obavi njihovo trapljenje, na isti način kako se to radi u rasadnicima ili na prodajnim mestima. U dvorištu ili na okućnici treba iskopati šanac širine i dubine oko 40 centimetara u kome se slažu sadnice i zatrpavaju zemljom. Pre zatrpavanja rasturaju se otrovni mamci za suzbijanje glodara koji mogu da oštete korenov sistem.
Pri trapljenju sadnica neophodno je zalivanje i dobro pokrivanje zemljom, kako ne bi došlo do izmrzavanja i isušivanja korenovog sistema. U zavisnosti od udaljenosti mesta sadnje, transportnih sredstava i raspoložive radne snage, sadnice ne bi smele da se izlažu vetru ili suncu više od jednog sata. Ukoliko se sadnja odvija sporo, korenov sistem sadnica treba na parceli prekriti slojem vlažne zemlje, kako ne bi došlo do isušivanja.
Izvor: Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
Autor: Ivana Gligorijević
Komentari