Oštećene, mrtve i bolesne grane bi trebalo orezati sa smokve kada god ih pronađete. U ovom članku vam donosimo osnovne tehnike održavanja smokve rezidbom koje su slične kao i kod ostalog voća. Međutim, pored toga postoje i specifična uputstva koja se odnose isključivo na smokvu, a koje treba primenjivati u prvih nekoliko godina.
Smokva je mediteranska drvenasta vrsta koja spada u listopadni grm iz roda fikusa, a familije dudova. Biljka je izvorno iz zapadnih delova Azije i jugoistočne Evrope, a danas je rasprostranjena širom sveta i uzgaja se kao voće i kao ukrasno bilje.
Možda vas zanima
Smatra se za jednu od najstarijih voćnih vrsta koje su kultivisane, a pronađeni fosilni ostaci govore da se gajila pre pšenice i ječma.
Našla je svoje mesto i u Bibliji, a usko je povezana i sa narodnim verovanjima. Prema biblijskom predanju, smokvin list je Adamu poslužio da sakrije svoju muškost od Evinih pogleda, a do danas se smatra simbolom želje, ljubavi i zdravlja.
Smokva je biljka koja rano stupa na rod, već u drugoj godini. Da bi rodnost bila visoka i redovna, pored pravilne sadnje i agrotehničkim mera, treba da se izvede i pravilna rezidba.
Najbolje vreme za rezidbu
Neko voće ili drveće „krvari“ kada ga sečete, odnosno pušta sok mnogo više nego drugo, a to je slučaj i sa smokvom. Takvo puštanje soka može da poveća rizik od prodiranja bolesti u ranu, te zbog toga treba izbegavati rezidbu u periodu kada smokva može da „krvari“.
Najsigurnije vreme da obavite rezidbu smokve je dok je u stanju mirovanja. Kako je reč o listopadnoj biljci, lako je da utvrdite kada ide na spavanje: tokom zime, kada joj otpadne svo lišće.
Kako pravilno da orežete smokvu
Posadili ste smokvu i došao je trenutak prve rezidbe.
Kada prvi put orezujete smokvu to će biti oštro orezivanje i smanjivanje njene veličine gotovo za jednu polovinu. Akcenat pri orezivanju u ovoj fazi je na usmeravanju biljke da ostane kompakta. Sa orezivanjem žellte da podstaknete biljku da svoju energiju usmeri na razvoj korena, a ne krošnje.
U narednoj sezoni, nastavićete sa orezivanjem tokom zime (u periodu mirovanja biljke). Samo, ovaj put počinjete detaljno da planirate budućnost biljke. Želite da sačuvate samo nekoliko najjačih, najmlađih grana. Ove grane postaće glavne za proizvodnju voća ali će im trebati prostor, pa osigurajte da one grane koje želite da istaknete budu jednako raspoređene na biljci.
Tokom treće sezone orezivanja (opet na zimu) potrebno je orezati nove grane (uključujući vodopije koje se uzdižu iz osnove biljke) koje će samo da oduzimaju resurse glavnim granama. Takođe, potrebno je da ostranite i:
- Neke od sekundarnih grana: Ovo su grane koje rastu sa vaših glavnih grana. Orežite one koje rastu pod uglom od 45 stepeni. Te grane će biti slabe jer rastu pod neodrživim uglom.
- Grane koje se prepliću ili su tik jedna uz drugu.
- Orežite za trećinu svoje glavne grane. To će održati biljku kompaktnom (plodovi će biti dostupniji za branje), a omogućiće vam da izbegnete rasipanje hranljivih resursa na povećanje veličine biljke na ušrb razvoja plodova.
Izvor: The Spruce
Komentari