Društvo voćara Vojvodine, zajedno sa Departmanom za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Odborom za selo i poljoprivredu SANU, svake godine održava savetovanje o unapređenju proizvodnje voća. Ove godine glavne teme bile su posvećene koštičavim voćnim vrstama jer se, za razliku od jabučastih, u ovoj oblasti najmanje uradilo.
Koštičave voćne vrste, zapravo, čine dve trećine proizvodnje u Srbiji. Iako je Srbija vodeća u Evropi po proizvodnji šljive sa više od 500.000 t godišnje, prinos po jedinici površine je mali. Radi se o ekstenzivnoj proizvodnji koja se mora intenzivirati jer raste izvoz i stone i suve šljive.
Možda vas zanima
Takođe, trešnja je deficitarna voćna vrsta u svetu. Iz onog što je na savetovanju rečeno, vidi se da se mora intenzivirati njena proizvodnja i povećati broj stabala po hektaru. Uz nju, i kajsija je vrlo tražena.
Koštičave voćne vrste, zapravo, čine dve trećine proizvodnje u Srbiji.
Posebna tema bila je primena različitih vrsta protivgradnih mreža, jer su u Italiji došli do saznanja da različita boja mreža utiče kako na krupnoću plodova tako i na boju, pogotovo kod onih sorti koje imaju probleme u našim agroekološkim uslovima, kao što je sorta jabuke fudži, jonagold i neke druge koje imaju problema sa razvojem pokrovne boje.
U Srbiji se nije dovoljno uradilo na tehnologiji čuvanja koštičavih voćnih vrsta, pa je i to bila jedna od tema savetovanja.
Takođe je interesantna tema uvođenje tresača u berbu koštičavog voća, pogotovo višnje i šljive.
Jedan od problema u našem voćarstvu ove godine bilo je sušenje stabala jabuke i kruške u delu između zemlje i korenovog vrata. Sumnjalo se da uzrok mogu biti ervinia milovora spojnog mesta, fitoftora ili herbicidi.
Kako kaže prof. dr Zoran Keserović, predsednik Društva vojvođanskih voćara, ustanovljeno je da je problem bio korišćenje herbicida u mladim zasadima. Kod svih proizvođača koji su koristili herbicide u drugoj i trećoj godini došlo je do masovnog sušenja stabala.
Voćarstvo je razvojna šansa Srbije
„Poruka i ovogodišnjeg savetovanja je da je voćarstvo i dalje šansa Republike Srbije“, ističe profesor Keserović uz objašnjenje: „To u ovoj godini pokazuje veliko interesovanje za zasnivanje voćnjaka. Trenutno se ne mogu naći sadnice oraha, lešnika, kajsije, trešnje na kržljavim podlogama. Dobro je da smo naterali ljude iz drugih privrednih grana da investiraju u voćarsku proizvodnju. Imamo uspešne ekonomiste, sportiste, koji investiranju u podizanje zasada“.
„Srbija ima odlične agroekološke uslove. Ali ako uporedimo koliko sada zaradimo od izvoza voća, godišnje oko 350 miliona dolara, to je malo u odnosu, recimo, na Italiju u kojoj jedna kooperativa Melinda samo od jabuka zaradi 300 do 350 miliona dolara. Moramo iskoristiti ne samo rusko tržište, nego i evropsko, jer ovde možemo proizvesti kvalitetnije plodove po nižoj ceni pa biti konkurentniji.”
„Treba se polako pripremati i za afričko tržište. Opasno je ako se oslonimo samo na jedno tržište, jer kasnije može doći do problema. Treba više raditi na marketingu voćarske proizvodnje.“
Poruka i ovogodišnjeg savetovanja je da je voćarstvo i dalje šansa Republike Srbije.
Keserović kaže da je ova godina je za voćarsku proizvodnju bila veoma teška. Bile su niske temperature, u januru od -15 , čak u aprilu -2,5, kada su izmrzli tek zametnuti plodići kod kajsije i šljive. U vreme cvetanja šljive i kajsije bile su velike količine padavina i niske temperature. Tu se proizvođači nisu dobro snašli. Nemaju naviku da u zasade unose bumbare kada temperatura padne ispod 12 stepeni, jer tada pčele ne lete.
Rod manji nego prošle godine
„Mnogi su mi rekli da je šljiva odlično cvetala, ali da je sve opalo i da nema roda. Ja sam očekivao veći rod. Kod kajsije je došlo do slabe oplodnje. Mislim da proizvođači ove godine nisu posvetili dovoljno pažnje moniliji koja je uništila mnoge zasade. Došlo je do sušenja cvetova, grančica, čak i celih stabala. Ja ne pamtim godinu kao ovu da se toliko osušilo stabala kajsije.“
Predlažem proizvođačima da odlože rezidbu, pogotovo kod breskve i kajsije.
„Kasnije smo u junu, julu, avgustu i septembru imali izuzetno visoke temperature i velike temperaturne razlike, od 38 do 7 stepeni. U julu je bilo svega 5 mm kiše. I ova godina je pokazala da ne treba ići u voćarsku proizvodnju bez sistema za navodnjavanje. Zatim smo imali toplu jesen. U novembru je temperatura bila čak do 24,5 stepeni. To je uticalo na ubrzanje faza organogeneze, razvoja pupoljka. To može da bude opasno sledeće godine ako se na početku vegetacije pojave niske temperature kao što je bilo 2012. godine.“
„Predlažem proizvođačima da odlože rezidbu, pogotovo kod breskve i kajsije. Procenjujem da će ove godine u Srbiji biti negde oko milion i sto pedeset hiljada tona voća. Na početku godine sam izjavio da je potencijal veći. Ali vidite, desilo se da je kod šljive rod smanjen za 23%, sa 401 na 312 hiljada tona“, objašnjava dr Keserović.
Hladnjače obezbeđuju dobru cenu
U ekonomskom smislu proizvođači voća koji rade dobro nemaju ove godine razlog za nezadovoljstvo. Jedino je problem bio kod sorti breskve koje sazrevaju kada i red greven, kao i kod onih voćara koji nemaju svoje hladnjače. Oni su morali da prodaju voće odmah posle berbe kada je cena niža za 30 do 40 odsto, dok su vlasnici hladnjača na tržište mogli da izađu u najpovoljnije vreme.
Nedostaje kvalitetan sadni materijal
Profesor Keserović ukazuje na veliki problem koji Srbija mora odmah da reši, a to je proizvodnja nekvalitetnog sadnog materijala: „Zapravo, osnova za razvoj voćarstva je proizvodnja kvalitetnog sadnog materijala. A mi imamo dosta nekvalitetnog sadnog materijala i neregistrovanih rasadnika. Izvozi se veliki broj nekvalitetnih sadnica.”
„Ako tako nastavimo možemo da zatvorimo istočno tržište. Ministarstvo poljoprivrede mora hitno da reši proizvodnju sadnog materijala jer možemo ući u velike probleme. Ja sam pre deset godina predlagao da se uradi klonska selekcija kod maline. Po Srbiji je 2006. godine uništeno mnogo matičnjaka. Nismo došli do predosnovnog sadnog materijala, a sada iz Evrope ne možete nabaviti sadni materijal. Nema dovoljno baznih matičnjaka u Srbiji. Zato je proizvodnja padala umesto da je rasla. Ne treba nam mnogo, za tri godine možemo da stvorimo predosnovni bazni materijal pa da krenemo u rešavanje problema maline.“
Osnova za razvoj voćarstva je proizvodnja kvalitetnog sadnog materijala. A mi imamo dosta nekvalitetnog sadnog materijala i neregistrovanih rasadnika. Izvozi se veliki broj nekvalitetnih sadnica. Ako tako nastavimo možemo da zatvorimo istočno tržište.
„To i kod šljive može da se desi, jer je šarkom zaraženo mnogo sadnica koje se uzimaju iz proizvodnih zastada. To je opasno. Sve to treba zabraniti. Mislim da ćemo početkom naredne godine doneti odluku da li je nemačka sorta šljive top tejs, pored čačanske rodne, stenleja i požegače, pogodna za gajenje u našim uslovima.”
„Sa intenziviranjem proizvodnje polako ćemo početi da vraćamo požegaču jer za sušenje nema bolje sorte. Mi smo nju zaboravili i potisnuli, ali tvrdim da u uslovima navodnjavanja i intenzivne proizvodnje na kržljavim podlogama ona može da ima dobru masu i dosta šećera. Na Institut za voćarstvo sledeće godine postavljamo ogled klona požegače koji je nađen u Valjev.“
Preći na ranije ili kasnije sorte kajsija?
A kada je reč o održivoj proizvodnji kajsije, Keserović ukazuje na to da se mora polako preći na ranije sorte jer je velika razlika u ceni onih sorti koje sazrevaju u trećoj dekadi juna i onih koje sazrevaju sredinom jula. Pojavile su se kasne sorte koje se šire u Italiji, pa i u Hrvatskoj, koje stižu početkom avgusta. Dakle, potrebno je obratiti pažnju na strukturu sortimenta, tehnologiju proizvodnje i zaštitu koja je vrlo bitna.
On na kraju kaže da struka i udruženja nisu konsultovani prilikom kreiranja agrarnog budžeta za narednu godinu. Zato je predložio da se osnuje bord tri najjača udruženja u Vojvodini i to voćara, povrtara i pčelara i da tako pokušaju da utiču na republičke institucije tokom donošenja odluka i, pre svega, na to u kom pravcu da se izdvajaju podsticajna sredstva. A to bi trebalo da bude u razvojni koncept, u sigurne tehnologije, a ne za socijalni program.
Sagovornik:
prof. dr Zoran Keserović, predsednik Društva vojvođanskih voćara
Komentari