Valjevo je već odavno izgubilo titulu vodećeg kraja po proizvodnji maline. U mnogim valjevskim selima, gde je ”crveno zlato” nekada sazrevalo u skoro svakom domaćinstvu, sada ga više nema ili se gaji u veoma malom procentu. Na srpskoj malinarskoj mapi nije ni među pet najvećih proizvođača u Srbiji, već na dalekom 12 mestu.
O padu površina svedoče i ovdašnji voćari. Goran Tovilović iz Oglađenovca nadomak grada na Kolubari, kaže da u celom ovom valjevskom selu nema ni treći deo od proizvodnje kolika je nekada bila samo na njegovom gazdinstvu.
Možda vas zanima
”Krajem devedesetih imali smo i po vagon maline u sezoni, a poslednja godina sa dobrim prinosom bila je 2002. kada smo sa 80 ari ubrali vagon i 30 metara. Nakon toga je počela da se suši i svake naredne godine je bilo sve manje i manje.
Do sušenja je dolazilo posle svake kiše, pa ni zaštita nije pomagala. Ranije smo gajili vilamet, a sada je to glen, miker. Svake godine nanovo rasađujem, menjam parcele, ali džaba je kada slabo uspeva”, navodi Tovilović.
Prema podacima popisa poljoprivrede 2022. godine, malina se u Kolubarskom okrugu uzgaja na 1.380 hektara, a u selima oko Valjeva na 603 hektara.
Zvanična statistika pokazuje da su prema površinama na kojima se gaji ovo jagodičasto voće, valjevske proizvođače uveliko pretekle kolege iz Ivanjice (2041 hektar), Arilja (1567 ha), Bajine Ba{te (1063 ha), Užica (998 ha), Prijepolja (958 ha), Brusa (923 ha), Lučana (921 ha), Krupnja (807 ha), Kosjerića (779 ha), Aleksandrovaca (715 ha) i susedne Osečine ( 701 ha).
Po rečima dr Aleksandra Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo i predsednika Naučnog voćarskog društva Srbije, nekoliko je razloga zbog kojih je proizvodnja maline u Valjevu stagnirala, a prvi je, kako kaže, valjevska tvrdokornost, nepromenljivost i teško usvajanje nekih novih tehnika, ali i sortimenta.
”Drugi problem je distribucija zaraženog sadnog materijala, koji je na ovom području bio najizraženiji i najprisutniji. To se odnosi na miker, vilamet i u poslednje vreme na tjulamin, polku i polanu. Jako je prisutan infektivni potencijal iz zaraženih matičnjaka iz kojih se širila zaraza, i ne samo u Valjevu već i u celoj Srbiji, koji je jedan od razloga tog velikog pada proizvodnje”, objašnjava dr Leposavić.
Komentarišući statističke podatke o proizvodnji maline u Srbiji, naš sagovprnik kaže da je stanje na terenu sasvim drugačije, te da su površine pod malinjacima upola manje od onih o kojima se govori. Navodi i da nije jasno da li su se proizvođači na popisu tako izjasnili zbog povlačenja subvencija ili iz neki drugih razloga
”Ali, realno stanje, govorim uopšteno za Republiku Srbiju, je dosta drugačije od onoga što je objavio Republički zavod za statistiku i podataka kojima operiše Ministarstvo za poljoprivredu. Apsolutno je netačan i ne znam čemu služi podatak da se malina u Srbiji uzgaja na 24.000 hektara i da imamo proizvodnju u količini preko 120.000 – 130.000 tona. Te maline nema, čak i više nego upola su manje površine”, smatra dr Aleksandar Leposavić.
Na pitanje šta nam je činiti u valjevskom kraju, kako bi se popravilo stanje u ovoj proizvodnji, odgovara da trenutna situacija u svetu ide na ruku izvoznicima, a isto tako i proizvođačima u idućoj godini, te da u svakom slučaju malinu nikako ne treba zapostavljati. Ističe, da u valjevskom kraju i okolini ima veoma dobrih proizvođača, koji ne odustaju uprkos situaciji u pređašnjem periodu i toj destimulisanosti.
”Treba slediti pozitivne primere i ulagati u zasade. Tržište maline će u 2025. godini biti dosta drugačije nego što je to bilo u prethodne dve, tri godine. Cena je ta koja utiče na malinu, odnosno taj pozitivan trend. Naravno 2022. godine je bio ogroman problem, nerealna očekivanja i nerealna situacija na našem tržištu.
Proizvodnja šljive i dalje glavna u valjevskom kraju – KOJA SORTA je najisplativija?
To nije izazvalo problem samo u Srbiji, već u čitavom svetu, ali sve se to polako stabilizuje i ono što govore svi izveštaji i pozitivan trend da će daleko bolja situacija biti za proizvđače. Naravno tu treba biti umeren, realan i ne preterivati kao što se to dešavalo u 2022. godini”, kaže dr Aleksandar Leposavić, jedan od vodećih stručnjaka u oblasti voćarstva.
Komentari