Tokom letnjih meseci, pored opasnosti od suše, velike štete može da nanese i grad. Učestalost ove pojave sve je veća, pa se javlja u onim područjima gde ga ranije i nije bilo. Ukoliko zakaže zaštita od grada, štete mogu biti različite i zavise od inteziteta.
Možda vas zanima
Ukoliko je i vaš zasad pogođen ovom vremenskom nepogodom treba ga pravilno negovati, a više o tome piše Nebojša Mladenović iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe iz Vranja.
Intenzitet grada
Slab grad praćen kišom i vetrom nanosi štete lišću i plodovima umanjujući rod, kao i diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu.
Grad srednje jačine, pored uništavanja celokupnog roda u tekućoj godini i lisne mase, oštećuje grane i grančice, kod kojih se javlja smolotočina i sušenje.
Jak grad, koji može biti veličine lešnika ili čak oraha, može naneti katastrofalne štete. Jake povrede grana i grančica izazivaju smolotočinu i nekrozu, a otvorene rane predstavljaju slobodan ulaz za brojne patogene. Tokom zime takva stabla su osetljiva na niske temperature, pa često izmrznu. Mlada stabla do tri godine starosti posle nepogode izazvane jakim gradom najčešće se nikad ne oporave. Njih treba orezati neposredno iznad mesta kalemljenja (ako ima neoštećenog dela) kako bi se razvila nova kruna ili ih treba izvaditi i zameniti novim.
Negovanje oštećenih zasada
Polomljene grane, grančice i mladare treba odstraniti (orezati). Odmah posle grada treba obaviti zaštitno prskanje fungicidom i insekticidom radi sprečavanja prodora patogena. Ako je grad pao do početka juna korisno je obaviti i prihranjivanje azotnim đubrivom, a preporučuje se i primena folijarnih đubriva i u daljem toku vegetacije. U slučaju suše korisno je redovno obavljati navodnjavanje oštećenih stabala.
Primena agrotehničkih i pomotehničkih mera mora biti pravilna, potpuna i pravovremena. Dejstvom grada posebno su ugrožene voćne sadnice u rasadniku. Kao posledica grada dolazi do lomljenja kod velikog broja sadnica. Kora puca po dužini, gde se naprave velike rane, a na drvenastom delu sadnice pojavljuje se nekroza. Takve sadnice nisu za sađenje, odnosno ne mogu se koristiti ili stavljati u promet. Sadnice oštećene u ranoj fazi razvoja (visine do 30 cm) mogu se skratiti na jedan ili dva pupoljka i uz dobru negu moguće je dobiti njihov zadovoljavajući kvalitet.
Najveća oštećenja od grada javljaju se u donjem delu sadnica bliže zemlji, jer su one tu manje elastične za razliku od njihove gornje polovine, koja je elastičnija, povija se od vetra, ali je manje zdrvenela pa se lakše lomi. U svakom slučaju, čak i kada na njima postoji samo jedan do dva udarca od grada, takve sadnice se ne mogu stavljati u promet, a oštećeno mesto predstavlja stalni rizik od kasnijeg lomljenja ili sušenja stabala u zasadu.
Najefektivnija zaštita od grada
Najbolja zaštita od grada je postavljanje protivgradnih zaštitnih mreža. One predstavljaju skupu ali isplativu investiciju. Eksploatacioni period mreže je od 10 do 12 godina, a nosećih konstrukcija i više od 20 godina, tako da je godišnja amortizacija podnošljiva i isplativa za proizvođača. Po završetku vegetacije odnosno u toku jeseni protivgradna mreža se skuplja u rolne na krajeve konstrukcije, zaštiti i ponovo širi naredne godine. U cilju smanjenja ekonomske štete od grada može se obaviti i osiguranje zasada kod neke osiguravajuće kuće. Osiguranje se posebno preporučuje za savremene i intenzivne zasade sa većom gustinom sadnje, kao i u područjima odnosno lokalitetima u regionu gde je učestalost pojave grada veća. Osigurava se procenjeni rod posle precvetavanja.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Mr Nebojša Mladenović PSSS Vranje
Komentari