Dosta ljudi ima dilemu šta je pitomi, a šta divlji kesten. Pitomi kesten je kultivisana, pripitomljena biljka, a tu su i posebne sorte koje su nastale procesom selekcije. Divlji kesten se gaji kod nas, ali prirodno ne raste u našim šumama.
Kada govorimo o pitomom kestenu, reč je o drvetu pod nazivom Castanea sativa iz porodice hrastova u bukava, od koje se plod može koristiti za ishranu, jer sadrži veliku količinu skroba i šećera.
Prirodno raste u šumama i reč je o drveću manjih dimenzija i nešto sitnijeg ploda. U šumi ne rađaju redovno, već daju plodove svake druge ili treće godine.
Selekcijom su dobijene nove voćarske vrste, a posebno su se istakle italijanske sorte, kao na primer, Maroni kesten koji ima 3 forme, a razlike su u boji ploda odnosno kestena, koji mogu biti tamno, svetlo braon i žuti. Takođe, razlika je u obliku ploda koji mogu biti okrugli ili izduženi.
Možda vas zanima
Bez obzira na boju i oblik, svi plodovi imaju divan ukus, prepun šećera i skroba, i što je najbitnije – rađaju svake godine, redovno i obilno (za razliku od šumskih).
Ovi plodovi se mogu koristiti za proizvodnju različitih prehrambenih namirnica, a veoma su popularni i u farmaceutskoj industriji za proizvodnju ulja od kestena.
Mogu se uzgajati iz ploda/semena, kao nove biljke. Međutim, na taj način ne možemo biti sigurni da li će biljka davati krupan ili sitan plod. Zbog toga se kalemljenjem, kao i kod drugih voćarskih vrsta, može dobiti kultivisana forma kestena, koji će dati kvalitetne i krupne plodove.
Kesten može da se kalemi na kesten, a verovatno niste znali da se može kalemiti i na cer. Ovo drvo je fantastična podloga da se na njega nakalemi plenka kestena, koja će da daje plodove.
Za razliku od kultivisanog, divlji kesten je poreklom iz Kine i ne raste na našem području. kod nas se uzgaja kao dekorativno drvo, koje može da daje krupne plodove koji, pored skroba, sadrže različite tanine koji nisu pogodni za ishranu, ali se koriste kao sirovina u farmaceutskoj industriji.
Komentari