Brusnica je jedna od biljaka koje se u našoj zemlji sve više gaje, kako u baštama, tako i u saksijama. Brusnica je poreklom iz Norveške, odnosno iz severne Evrope. Tamo je klima takva da omogućava biljkama da tokom većeg dela godine budu na vlažnim, odnosno tresetnim područjima, koja imaju dovoljnu količinu vode. A zanimljivo je i da ima i svog rođaka na drugom kontinentu – američku brusnicu.
Brusnica spada u polu polegle biljke sa produženim granama koje omogućavaju privezivanje za tlo. Potrebe ove biljke za vodom su izuzetno velike i zato je veća količina vode neophodna za njen pravilan rast i razvoj.
Možda vas zanima
Kako se gaji dud bez muke
12/07/2020
Sadnja brusnice
Prilikom sadnje brusnice važno je najpre pripremiti kvalitetno zemljište. Ona zahteva kiselu reakciju samog supstrata. To možemo postići pripremanjem supstrata od treseta ili borovih iglica ili kupovinom supstrata koji ima kiselu reakciju ili je na bazi treseta.
Reakcija ovog supstrata trebalo bi da bude pH 7. Kod sadnje je važna i dovoljna količina peska, koja bi omogućila propusnost supstrata, odnosno organskih hranjiva. Od hranjiva je potrebno dodati mineralno đubrivo NPK ili komplesno sporo otapajuće đubrivo zahvaljujući kojem će biljka imati duži hranljivi period.
Gajenje brusnice
Kod gajenja brusnice važno je biljci omogućiti dovoljnu količinu svetlosti, odnosno da ona ne bude u senci, kako bi mogla da formira dobru lisnu masu. Takođe, važno joj je i dati dovoljnu količinu prostora, jer njene grane koje poležu mogu biti dugačke i do pola metra.
Brusnica spada u polu polegle biljke sa produženim granama koje omogućavaju privezivanje za tlo. Potrebe ove biljke za vodom su izuzetno velike i zato je veća količina vode neophodna za njen pravilan rast i razvoj.
Takve grane se prilikom rasta vezuju za zemljište i omogućavaju širenje žbuna, što formira jedan jastučasto polegli pojas brusnice, gde će ona više godina rasti. Takva višegodišnja biljka se čak može i orezivati, jer se tako podstiče povećano grananje.
Biljka cveta u aprilu i u maju mesecu, a plodove formira u junu, julu, pa čak i avgustu mesecu. Plodovi se mogu koristiti sveži ili sušeni.
Brusnica ne zahteva preterano korišćenje sredstava za zaštitu, pa se može gajiti kao integralna biljka. Međutim, ukoliko dođe do napada lisnih vaši, grinja ili nekih drugih štetočina, možemo koristiti preventivno sredstva za zaštitu biljaka, prema preporuci stručnjaka.
Brusnica se može razmnožavati i deljenjem bokora, odnosno razmnožavanjem putem reznica. Gajenjem u saksiji se može dobiti veoma lepa i dekorativna biljka čiji plodovi crvene boje, koji dugo ostaju na biljci, mogu krasiti terasu. Naravno, i tada joj je potrebno omogućiti dovoljno sunca i vode, naročito u letnjim mesecima, kada ona iziskuje povećano zalivanje. Brusnica zimu dobro podnosi.
Sagovornik:
dipl. inž. Vladimir Milutinović
Komentari