Da je proizvodnja kruške u Južnoj Africi na mnogo višem nivou nego u našoj zemlji, saznali smo od prof dr Dragana Radivojevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, a otkrio nam je i tajnu zašto i gde domaći proizvođači greše u uzgoju.
Možda vas zanima
Zanimljiv svet lukova – PRAVI i LAŽNI
02/11/2023
“Iako je sortiment koji se gaji u Južnoj Africi veoma sličan našem, tamo postižu i do 4x veće prinose od naših voćara”, navodi profesor Radivojević.
“Sorte koje se gaje kod njih, popularne su i kod domaćih proizvođača: viljamovka – kruška koja poreklo vodi iz Engleske, australijanska Abate Fetel, i stara francuska sorta Pakam Triumf.
Osnovne razlike su što je njihova tehnologija gajenja značajno drugačija, jer primenjuju retku sadnju sa 1.500-1.600 stabala po hektaru, pri čemu su stabla veoma visoka, pa njihovi zasadi traju i po 30 godina.
Karakteristika ove tehnologije je da su početni prinosi nešto niži, ali zato kasnije postižu odlične rezultate.
Kod nas su u ranijem periodu nosioci proizvodnje bili kombinati i zadruge što se sistematski uništavalo, pa smo sada smo u mnogo lošijoj situaciji nego što smo nekada bili”, zaključuje profesaor.
Dosadašnji izbor tehnologije proizvodnje pogrešan
“I kada je u pitanju izbor podloga i tehnologija gajenja, u nekom trenutku smo prihvatili italijansku tehnologiju, što se pokazalo pogrešnim, jer i italijani danas mnogo zaostaju za prinosima koji se ostvaruju u Južnoj Africi.
Što se tiče tržišta, južnoafrikanci preko 50% sveže kruške prodaju na evropskom. Poslednjih godinu dana prodaja se odvija nešto teže zbog rata u Ukrajini, a s obzirom na činjenicu da su oni na Južnoj hemisferi, sada se kod njih očekuje berba.
Rat, koji i dalje traje, sigurno će doneti dosta problema oko plasmana ovogodišnjeg roda, mada se nadaju da će na tržište Saudijske Arabije i Kine plasirati eventualne viškove.”
Ništa bez dobrog marketinga
“Takođe, smatraju da mlađa populacija nema navike u konzumiranju kruške, ali intenzivno rade na marketingu i na promociji kruške kao ukusnog i veoma korisnog voća, koje mladi treba da konzumiraju.
Kada je zaštita u pitanju u Južnoj Africi nemaju problema sa ervinijom, odnosno bakterioznom plamenjačom, a sve ostalo je kao Iikod nas.
Zasadi koje su naši stručnjaci posetili su potpuno zdravi, što govori da je njihova stučna služba dobro organizovana. Takođe, saradnja između farmera i stručnjaka je zasnovana na poverenju jer se eksperimenti Iiogledi obavljaju na zasadima farmera a rešenja do kojih se dolazi primenjuju na obostrano zadovoljstvo.”
Komentari