Voće specifičnog ukusa, koje po boji podseća na pomorandžu a po izgledu na paradajz, sve više se uzgaja u Srbiji. Oni koji u svojim dvorištima imaju kaki jabuke tvrde da su izuzetno otporne i da ne traže posebnu negu. Lepog su ukusa i pune vitamina, a berba traje i do kasne zime.

Za razliku od ostalog voća koje na granama opstaje do kasne jeseni, japanska jabuka odoleva i mrazevima, pa berba traje od oktobra do januara, ponekad i duže.

-Ove godine sam poslednje plodove ubrao polovinom februara. Dobro kod ovog voća je to što mesecima ubirate plodove. Japanske jabuke se beru dok su još nisu potpuno zrele, dok su gorki plod, onda ih ostavite negde na toplom na sazru, pet do šest dana, kada poprimaju skoro crvenu boju, postaju sočne a ukus je kao da jedete neku mešavinu breskve i kasije. U dobrim hladnjačama, ovo voće može da se održi sve do marta- kaže rasadničar Goran Antić iz Ljubave kod Kruševca, koji u svom dvorištu ima nekoliko stabala ovog egzotičnog voća.

Kao dobar poznavalac voćnih sadnica, Antić navodi da je japanska jabuka sada mnogo otpornija na našim prostorima nego što je to bilo ranije, kada su ljudi na ovim prostorima počeli da je uzgajaju.

–Do pre desetak godina klima je bila drugačija, temperature i do minus 20 stepeni, što nije toliko smetalo, koliko su smetali mrazevi. Japanske jabuke lakše opstaju kad je suv vazduh i temperatura od na primer minus 20, nego kada je vazduh vlažan a temperatura minus 10- objašnjava on.

Govoreći o uzgoju ovog voća, Antić kaže da se kao i kod svake druge biljke, u prvoj i drugoj godini stabla zalivaju češće.

japanska

–Treće godine zalivaju se leti i to u sušnom periodu. Obavezna je i prehrana nekoliko puta godišnje, đubrivom, veštačkim ili organskim. Nema prskanja, nema hemije, što je velika prednost, jer dobijate jedan zdrav proizvod. Prednost je i to što je japanska jabuka samooplodiva, ima i ženske i muške cvetove– kaže on.

Navodi i to da japanska jabuka u drugoj godini ima skroman prinos, svake naredne godine sve više, da bi nakon osam, devet godina prinos bio i do 200 kilograma po stablu. Sorti ima mnogo, a na našim prostorima najzastupljenije su fudži i tipo.

Osim na seoskom području, u Rasinkom okrugu japanske jabuke se uzgajaju i u gradovima. Kruševljanka Olivera Drenovac ima je u svom dvorištu.

–Suprug je posadio pre četiri, pet godina, inače voli da sadi tako neke egzotične voćke. I pokazalo se odlično, nema nikakve posebne nege, a uberemo po dve, tri gajbice– kaže Olivera.

Marijana Cvetković je japansku jabuku posadila prošle godine. Kaže da joj se specifičan ukus ovog voća dopada, ali da joj je preskupo da kupuje u marketima.

–Kad sam se raspitivala za cenu sadnica, bile su baš različite, od 600, 700 dinara do 2.000. Na kraju sam kupila za 1.200 dinara. Ako uspe, a nekoliko mojih prijatelja ih već imaju i uspevaju im bez problema, nabaviću još neku sadnicu. Kako sam čitala, ovo voće je izuzetno zdravo, jača imunitet a dobro je i za srce i probavu. Od njega se mogu praviti i džemovi i sokovi, što me posebno raduje- navodi ova Kruševljanka.

Inače, prema nekim podacima, japanska jabuka je poreklom iz Kine. U Japanu je prisutna već nekoliko vekova, gaji se na velikim površinama i ima simbol nacionalnog voća. Danas se gaji širom sveta. Pripisuju joj se brojna lekovita svojstva.