Kakva je situacija sa voćarima u Srbiji, pitali smo Dragoljuba, Biljanu i Sinišu iz Slankamena, a evo šta su nam oni rekli, kako o problemima voćarstva danas, izazovima, investicijama, troškovima i cenama voća, tako i poljoprivrede uopšte.
MOŽDA VAS ZANIMA I...
Dragoljub je danas u svom domaćinstvu, prebira jabuka koje kupci Univerexporta kupuju standardno već 15 godina. On se 99 % bazirao na plasman svoje robe ovde domaćim kupcima.
Posle 15 godina čini se sigurno da je to dobar izbor. Bio je i u početku dobar, a sad se još ispostavilo da je i još bolji. Jer dosta problema postoji kada je izvoz jabuke u pitanju drugih kolega.
Dragoljub kaže: “Jeste ima ima velikih problema. Nemamo plasmana, nemamo tržišta koje smo imali. A mi smo zasadili ipak kvalitetne i visoko rodne sorte. Pokrili smo mrežama protivgradnim, sistem kap po kap, gusto saradnja, znači 90 do 95 % prve klase mi dobijamo roda na tim mladim zasadima. Sad nemamo kome to da prodajemo. Najmanje smo na radili na obezbeđenju plasmana.”
Što se tiče same proizvodnje, tehnologije i ostalog tu nema velikih problema.
“Tu smo savladali dosta, imamo inženjere zaštite. Imamo inženjere oko uzgoja, savetnike, poljoprivredne stručne službe, znači to je dovede dovedeno do neke razumne mere gde možemo dobar proizvod da napravimo.
Koje se sorte više traže na domaćem tržištu kad se bira sortiment za voćarstvo?
“Kad sam sadio, ja sam imao viziju kome će ići. I sadio sam za domaće markete i da imam najmanje 5 sorti kad napravim ugovor da imam sve sorte koje imaju, da imam da im dam, da ne moram da razmišljam da li će neko drugi doći sa nekom sortom. Znači i da imam i da imamo isporuku za kompletnu sezonu jabuka dok sezona traje.
Kako bi ocenio ovu godinu 2023. što je za nama iz aspekta voćara i za voćarstvo?
“Evo u te 3 rečenice. Dobar proizvod smo napravili. Skup proizvod, proizvodnja nas je skupo koštala, a težak plasman. Nema šta puno da se doda.
A dosta domaćinstava koji se bavi voćarstvom i 50 % domaćinstava je prepolovilo svoju proizvodnju prošle godine baš radi plasmana i velikih troškova proizvodnje. Nemaju kome da isporuče robu. I dosta se onda tu daje po niskoj ceni za industrijsku preradu, a to ne trpi skupa proizvodnja i teško će ovu godinu izgurati istog. Neću ni ja lako, ali ću ja dosta lakše pošto imam poznatog kupca, to je neka planska proizvodnja bila.
Naša zadruga u kojoj sam ja ima 3.000 tona, nije ni 1 komora otvorena, još 1 zadruga isto 3.000 tona koja je puna, ona je po ULO sistemom, ona će se otvarati krajem januara, znači krajem ovog meseca i onda ćemo nastupiti negde na nekim tržištima, ako se izveze kod nas će biti bagatela.”
Na koja tržišta idu jabuke?
Ide se na rusko tržište, sad je nešto u berbi krenulo i za Grčku robe, i za Italiju. Za Grčku je išao i Greni Smit išao je Fudži, i za Italiju, dosta je otišlo Zlatnog delišesa o Crvenog delišesa za Albaniju i tako. Nadamo svi sad kad se otvore te naše ULO komore da će opet to tržište da proradi, da povuku ovaj jedan deo proizvoda i da će rasteretiti naše tržište.
Da li se ovde u Slankamenu i okolini onda slabije podižu novi zasadi kad je takva situacija?
Pa slabije se podižu novi zasadi. Ima jako puno ljudi koji su mlađe dobi, znači od 50 godina pa na manje godina, mladi se zapošljavaju po raznim firmama, da imaju neki ga garantovani i stabilan mesečni prihod, da bi mogli da žive inače ne bi mogli. Starija gazdinstva koje nema kud, on vadi stare sorte koje su prevaziđene, i sadi na isto mesto nove sorte da bi bio konkurentniji na tržištu i jedino tako može.
Da li je samo jabuka glavni sortiment za voćarstvo, odnosno glavna voćna vrsta ili se možda ide na neke druge voćke?
Slankamen je bio nekad poznat po grožđu, proizvodnji grožđa, a u zadnje vreme po proizvodnji bresaka nektarina. Kad se otvorilo rusko tržište na velika vrata da kažemo ljudi su dosta krenuli da pokreću ili breskve, nektarine i prešli na jabuku. Sad se pokazalo da je to bila greška. Ja sam u tom nekom momentu sadio i breskve nektarine tako da sad isto imam za Univerexport zasade bresaka i nektarina. I još ću nešto ove godine da povećam na jedno hektar i po, i tako a i ćerka će moja povećati isto zasade bresaka nektarina premda može da se zaposli bilo gde jer radnike svuda traže. Da kažemo ona je jedini ovaj inženjer koji ostaje na selu iako ima na fakultet da bi da bi brala voće.
To znači da je uporna istrajna i da veruje da će uspeti u tome 100%.
Ona kaže da to što je posadila mora da istrajem i da iškoluje svoga sina, a ja kažem da završi fakultet pa da opet nastavi da radi u voću, ima dobru priliku.
“Evo Biljana, tata te je pohvalio da si ovde vredna, radna, da si uspela da se zadržiš na voćarstvu i odlučna si u tom poslu pa gde vidiš perspektivu,” pitali smo je.
“Pa perspektivu manje-više, naravno da vidim, ali ne radi se samo o perspektivi. Ono što je mene privuklo to je ta proizvodnja kad iz ničega napravite nešto i to je to. Perspektivu vidim naravno – naše tržište ovde prevashodno, a nadam se u budućnosti neko inostrano tržište.”
I koliko imaš hektara pod voćem sada?
Jabuka imam 5 ha, to su moderni zasadi sa protivgradnim mrežama i sistemom za navodnjavanje. To je što se tiče jabuka, imam tri su sorte, a imam nešto bresaka, nektarina i u planu je proširenje.
U onom momentu kad dođe da se beru jabuke onda su jabuke bolje, a ono kad dođe avgust pa se beru breskve tad su bolje breskve.
Sve zavisi od tržišta. Ukoliko imate stalno tržište i sigurno tržište onda nije problem ništa i mislim da je tu jedan u stvari od najvećih problema zašto nema još ovakvih kao ja je upravo to tržište.
Biljana je završila geografiju na prirodno-matematičkom fakultetu, a onda ali nije odlučila u struci da radiš na kraju.
“Pa ne, u jednom momentu je tati trebala pomoć i bilo je dovoljno 3 dana da shvatim da je u stvari to to, da je to posao kojim ću da se bavim.
To ponekad ume da bude naporno, a evo sad zimi po hladnoći se prebira leti se često ostaje po ceo dan.”
“Ima svega toga, ali znate kako, ono što vas hrani, ono što hrani porodicu, što volite – onda vam nije ni teško,” kaže Biljana.
I zaštitu je savladala u suštini od početka do kraja.
“Juče sam počela rezidbu, malo niske temperature su nas zaustavile, ali nadamo se lepšem vremenu i nastavku posla.”
Ima planove sada na proleće da podiže još nekih zasada, breskvu, nektarinu na oko pola hektara, jedno šesto sadnica.
“Biće jedna nova nektarina koja se pokazala jako dobra. To je Grčka nektarina i Sweet Skarlet ona je favorit. Prva nektarina je zato što dođe najranije, kad je nema, a nije ni sitna. Problem tih ranih sorti je zato što je sitna, koliko god da se ona proredi, plod ostaje sitniji. Ova se pokazala kao dobra. Imala sam eksperimentalno 10 stabala ove godine. A Sweet Skarlet je obojena, čvrsta, dođe u vreme kad neke sorte prestaju, ona počinje, krupna je i stablo je izuzetno kvalitetno.
Nekako bi se izdvojilo čini mi se iz cele ove priče o voćarstvu da je tržište u stvari nekako najveći problem s kojim se voćari sreću u ovom trenutku?
Jeste. Ono što nas sve voćare ovde, a sigurna sam i šire odavde, sa čim se borimo to je to – tržište. Pre desetak godina država je davala subvencije i podstakla nas je da dižemo zasade, da stavljamo protivgradne mreže sistema od elementarnih nepogoda, navodnjavanje, naravno bez svega toga kvalitetan uzgoj ne bi bio moguć, ali se desilo da je mnogo hektara posađeno i to je sada došlo da je narod zadnjih 4 godine 3 se znatno oseća nedostatak ruskog tržišta, a nismo uspeli da otvorimo nova, i to nešto malo što pokušamo negde nešto to je 0,001 % svega. Tako da, evo, sad baš sam bila u prilici da vidim – porodica koja se godinama, decenijama bavi proizvodnjom jabuka – krče mladi zasad pod mrežom. I takođe prošle godine bilo da nije jednostavno bilo finansija ni orezati jabuke.
Znači sve u svemu opet jedna velika neizvesna godina puna izazova za voćare i voćarstvo u Srbiji.
Nakon što smo posetili domaćinstvo Milovanovića, otišli smo do obližnje hladnjače Slankamenka da porazgovaramo sa još nekim voćarima u Slankamenu i da čujemo kako oni gledaju na voćarstvo.
Zatekli smo Sinišu Tadića i upitali ga kako ocenjuje godinu za nama.
“Pa što se tiče prinosa ocenio bi je kao dobro. Što se tiče agro-meteoloških uslova isto dobro. Imali smo dovoljno kiše u prošloj godini, zaštita standarno, to je što se toga tiče. Što se tiče cena i tržišta plasmana – generalno loše. Zadnjih par godina, zadnje 3 godine, cena loše. Cene se 10 godina ne menjaju, u principu. 10,00 din gore, 10,00 din dole, ali 10 godina su cene iste.”
Šta je to što je glavni problem voćara i za voćarstvo recimo ovom trenutku šta biste izdvojili?
Pa, ne zna šta bih izdvojio. Slaba kupovna moć, zabrana izvoza robe u Belorusiju, rat Ukrajini. Individualnim proizvođačima glavno tržište je bila Rusija. Kako je krenuo rat u Ukrajini, cene su prevoza otišle gore i nema zainteresovanosti za našu robu, ima, ali u malim količinama.
Otvaraju se nova tržišta, samo to je za malo jače igrače, za kompanije koje imaju kompletno sve rešeno od proizvodnje, logistike, menadžmenta prodaje, bankarskih garancija itd.
Ono što ja znam i mogu da tvrdim odgovorno to je da se smanjuju površine.
Pre bilo dosta površina koje nisu pod protivgradnim mrežama, sad ostaju samo te površine, a nove se ne podižu. Nove sa kompletnom agrotehnikom se ne podižu, to je 1 promil, jedan % u celom selu.
Svi se nadaju da će se to smanjiti generalno ta proizvodnja, da će otpasti sitniji proizvođači, a imalo ozbiljniji ostati, pa da će za par godina kao u Hrvatskoj, doći da se može taj koji je izdržao 5, 6, 7 godina pa da može da on svoju robu plasira, ali ni to nisu neke cene. Ali ni to nisu neke cene.
Uglavnom ljudi beže napolje iz poljoprivrede, u smislu u druge aktivnosti i poslove. Velika su ulaganja, ulaganja su nam otišla za 100 % u odnosu pre 5 godina. Radnici bili 200,00 din sad su 400,00 din, hemija koja je bila isto tako otišla gore, gorivo otišlo gore, a naša roba stoji ista cena. Struja nam je sada veliki problem.
Da li voćarstvo ostaje samo kao hobi moguć?
Voćarstvo ostaje kao hobi. Po meni je to hobi. Tipa hektar, dva se uvek može raditi od kraja drugog posla, ako se ide na veću proizvodnju 10 ha, ne može se sigurno raditi 10 ha i raditi neki posao pokraj toga.
Imamo porodično to što radimo ja i sinovi nekih desetak hektara, što je jabuka, bresaka, šljiva i ratarstva. U to smo sad ušli, ne možemo izaći iz toga, imamo obaveze, ušli smo sve nam je skoro pod protivgradnim mrežama. Ne možemo mi sad izaći tek tako, šta s tim da se radi, nije u to sad ulagano 1 dan da se za 1 dan poništi. Tu je ulagano 20 godina da bi se za 1 dan sve uništilo.
U poljoprivredi ne znam samo u šta ulagati, imam prijatelje i stočare, ratare i voćare i niko nije zadovoljan, to vidite i sami, u celom svetu je poljoprivreda na dnu, pa sve ostalo.
Komentari (1)
Nada
2024-01-18 22:24:25
Bravo za hrabru odluku da se vežeš za domaćeg kupca