Inostrano tržište traži sve kvalitetniju jabuku i ne toleriše propuste u proizvodnji. U Srbiji je tek pre deset godina počelo intenziviranje savremenih zasada po ugledu na Italijane. Do sada je u našoj zemlji tek oko 2.000 hektara zasada koji ispunjavaju zahteve modernog gajenja ovog voća, a to podrazumeva pre svega navodnjavanje i zaštitu roda protivgradnim mrežama.
Profesor Dragan Radivojević sa beogradskog Poljoprivrednog fakulteta kaže da je primena nove tehnologije po modelu iz južnog Tirola već dala rezultate i na tim parcelama se beleže povećani prinosi i kvalitetniji plodovi.
Možda vas zanima
„To je savremen način gajenja jabuke i podrazumeva stalno navodnjavanje, jer jabuka traži dosta vode. S druge strane, kao zaštita od bilo kakvog rizika koristi se protivgradna mreža. Ona bukvalno fizički štiti jabuku od oštećenja i to skoro stopostotno. Ujedno štiti rod i od preterane sunčeve svetlosti“, kaže profesor Radivojević.
Voćari su zainteresovani za savremenu proizvodnju, ali potrebna je pomoć države za postavljanje mreža i sisteme navodnjavanja, jer je reč o skupoj opremi. Samo za jedan hektar potrebno je između 15.000 i 20.000 evra za postavljanje protivgradnih mreža. „Veliki broj proizvođača sam finansira takav način gajenja. Pojedini iz proizvodnje drugih kultura pretaču novac u savremene zasade jabuka, a to je spor proces“, dodaje Radivojević.
Primena nove tehnologije u zasadima jabuke po modelu iz južnog Tirola već dala rezultate i na tim parcelama se beleže povećani prinosi i kvalitetniji plodovi.
Koliko je koji region potencijalno dobar za ovaj vid gajenja jabuka zavisi najpre od vode. Profesor Radivojević je na predavanju koje je održao voćarima u Kragujevcu napomenuo da je region Šumadije po konfiguraciji idealan, ali je nažalost bezvodan i to je glavna limitirajuća okolnost.
„Regioni pored velikih reka, poput Dunava, Save, Morave ili Drine su idealni za novu tehnologiju gajenja jabuke po italijanskom modelu. Međutim, i kada je taj problem rešen, limitirajući faktor je novac za mreže“, kaže profesor Radivojević.
Predsednik udruženja „Šumadija voće“ koje okuplja najveće proizvođače u ovom kraju, Goran Mijailović, smatra da i pored činjenice da je region bezvodan, ima delova u kojima jabuka odlično uspeva. „Šumadija je idealna za koštunjavo voće, ali mi uspešno gajimo i jabuku. Već imamo nekoliko zasada po novoj tehnologiji, ali su vlasnici teškom mukom uspeli da obezbede sisteme zalivanja kap po kap i da postave mreže. Nas više muči što je cena jabuke niska, a izvoz na inostrano tržište iz godine u godinu promenljiv. Teško je povratiti uloženi novac“, kaže Mijailović.
Region Šumadije po konfiguraciji je idealan, ali je nažalost bezvodan i to je glavna limitirajuća okolnost.
Region oko reke Gruže i istoimenog jezera ima rešen problem vode, ali ih muče protivgradne mreže. Vladimir Nikolić iz Balosave, jedan od retkih proizvođača koji je zaštitio svoj voćnjak po principima o kojima govori profesor Radivojević, kaže: „Naše rešenje je da je bolje zaštititi deo jabučara, ali kvalitetno. Voćari ponekad u nadi da će uštedeti postave nekvalitetne mreže i pri prvoj oluji i gradu se pokaju. Napominjem da čitavu konstrukciju moraju da projektuju inženjeri da bi stubovi bili pravilno raspoređeni, a ankeri na odgovarajućoj udaljenosti. Žice koje drže mreže
moraju da imaju tri odsto rastegljivosti i još uvek ih uvozimo. Sve drugo neće izdržati.“
Od saveta koji bi koristili voćarima, Nikolić kao iskusan u primeni ove tehnologije kaže da sama mreža mora da bude zategnuta na odgovarajući način. Ako nije dovoljno zategnuta, grad će se nakupljati u njoj i pod težinom leda ona može da se uruši zajedno sa stubovima. Ukoliko je pravilno zategnuta, ona će vibrirati i izbacivati led kroz proreze, tako da će grad biti usmeren na deo između plodoreda.
Sagovornici:
Profesor Dragan Radivojević, Poljoprivredni fakultet Beograd
Goran Mijailović, predsednik udruženja „Šumadija voće“
Vladimir Nikolić, voćar
Foto: Biljana Nenković
Komentari