Protekla godina bila je u znaku neizvesnosti i kada je reč o izvozu proizvoda iz Republike Srbije.

I izvoz voća bio je pod znakom pitanja. Podsetimo se procena koje su došle od strane predstavnika FAO – vanredne okolnosti uticaće na smanjenje tražnje, što bi vodilo ka nižim cenama svežih jabuka, pa i smanjenom obimu uvoza ovog voća od strane Ruske Federacije. Prema ovom scenariju Srbija ne bi ostvarila dobre rezultate u izvozu voća u 2020.

Međutim, stvari su ispale sasvim drugačije. Posle sagledanih podataka iz Privredne komore Srbije, zaključak je da je izvoz voća bio uspešan, kada se uporedi sa poznatim rezultatima iz prethodnih godina.

“U 2020. godini izvezeno je 502,9 hiljada tona voća, u vrednosti izvoza od 644,7 miliona evra, što je 19% više u odnosu na vrednost izvoza voća u 2019. godini, dok se količinski posmatrano  beleži  smanjenje od 7%”, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

Zamrznuta malina u najvećim količinama pronalazi put iz Srbije

Upoređeno po vrednosti izvoza svih voćnih vrsti, ovo su tri najbolja rezultata u prošlogodišnjem izvozu.

Na prvom mestu je zamrznuta malina. Tokom prošle godine iz Srbije je izvezena u vrednosti od 259 miliona evra. Ostvareni rezultat čini 40% od ukupne vrednosti u izvozu voća.

Druga po vrednosti izvoza je sveža jabuka sa 110.6 miliona evra, zatim zamrznuta kupina sa 40 miliona evra.

Gledano po količini, najviše je izvezeno sveže jabuke, ukupno 173.098 tona, od čega je čak 78% uvezla Rusija. Po količini svežeg voća sledeće zemlje su uvezle najveću količinu.

“U 2020. godini najveće količine sveže kruške, breskve, nektarine i trešnje izvezene su u Rusku Federaciju, a kajsije u Rumuniju. Najveće količine sveže višnje izvezene su u Nemačku i Rusku Federaciju. Kada je reč o jagodastom voću, sveža jagoda se izvozila na tržište Ruske Federacije. Zamrznuta malina kao najvažnija voćna vrsta po vrednosti izvoza našla se najvećim delom na tržištu Nemačke i Francuske”, ukazuju iz PKS-a.

Iz Privredne komore Srbije ocenili su da Covid 19 period nije ugrozio izvoz voća u 2020. Pored toga, ocenili su i da su mali proizvođači imali prostor za plasman svoje robe.

“Mali proizvođači voća i povrća, ali i prerađevina poput džemova, pekmeza i ajvara tokom krize su uglavnom bili usmereni na domaće tržište i to pre svega, onlajn prodaju”, navode iz ove organizacije.

A da je Srbija otvorena ka potencijalno dobrim i boljim rezultatima u proizvodnji voća govori i mišljenje sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju Aleksandra Bogunovića. On je dao odgovor na pitanje koje voćne vrste imaju dobru perspektivu za uzgoj na ovim područjima.

“Tokom poslednjih godina za lešnik se interesuje sve više mladih voćara, jer ga je jednostavno uzgajati i ne zahteva velika ulaganja.  U višnju se više ulaže od lešnika, ali bez obzira na to ona se isplati.  Takođe, na našim prostorima se svake godine izveze velika količina lekovitog bilja, među kojima je najbrojnija žalfija, od koje može da se zaradi od 600 do 3.300 evra po berbi. Ukoliko se ona uzgaja u staklenicima može dostići i par puta veću cenu”, navodi Bogunović.

Izvor: Privredna komora Srbije