Foto: PixabayDvorode maline na površini od 20 ari Andrići iz Dragodola kod Osečine zasadili su pre tri godine. Poljska malina „polka“, koja rađa do prvih mrazeva, sada već zauzima skoro pola hektara, a planovi su da dovoroda malina na ovom gazdinstvu ove jeseni dobije još toliko prostora.
Kako nam je ispričao Darko Andrić, pored „vilameta“ gaje i dvorode maline odlučili su jer je njihova glavna prednost produženo vreme plodonošenja, od sredine jula pa sve do prvih mrazeva, ali i što se na hektar može očekivati prinos i preko 10 tona.
„Što se tiče prinosa, veoma sam zadovoljan dosadašnjim rezultatima. Dobrim radom i primenom odgovarajućih mera mogu se postići rezultati koji su u rangu sa prinosom standardnih sorti. Dvorode sorte maline su ispunile sva očekivanja, i svim malinarima bih preporučio njihovo gajenje ukoliko imaju uslove za to. Malo je zahtevnija po pitanju zemljišta od standardnih sorti, ali i dosta lakša za obradu“, navodi Darko Andrić.
Kako sam kaže, što se tiče plasmana nema nikakvih problema, hladnjače ih vrlo rado uzimaju.
Cena i potražnja dvorode maline
„Ovogodišnja cena ovih sorti malina je u rangu sa „vilametom“ 210 do 220 dinara kilogram, što je sasvim zadovoljavajuće“, kaže Darko Andrić, inače student završne godine Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu na smeru voćarstvo i vinogradarstvo.
Možda vas zanima
Njegovo mišljenje dele i drugi proizvođači ovog voća. Milan Antonić, takođe iz Dragodola kaže da je ova godina bila pogodna za gajenje „polke“, jer nisu bile preterano visoke temperature. Dodaje da je zadovoljan i cenom i rodom.
„Potražnja za ovom sortom maline je očekivana, jer letnje maline nisu donele očekivane količine, tako da je sam početak sezone obećavao dobru cenu u odnosu na prethodne godine. Za malinu proizvodenu na konvencionalan način otkupljivači plaćaju 210, a za organsku 250 dinara kilogram“, navodi Antonić.
Mišljenje struke
Pre par godina kada je došlo do ekspanzije u gajenju remontantnih sorti, one su u valjevskom malinogorju zauzimale blizu 1.000 hektara, a prema trenutnim procenama ovakvih zasada trenutno ima na oko 400 hektara. Po rečima Nikole Spasojevića, master inženjera voćarstva i vinogradarstva očigledno je da je došlo do smanjenja površina pod remontantnim sortama zbog vremenskih uslova na našem terenu, ali i cene.
Foto: Agromedia„Remontantne sorte nikada ne mogu u našem malinogorju pa ni u Srbiji zameniti jednorodne. One samo mogu biti dopuna jednorodnim u pogledu produžetka berbe, iskorišćavanja određenih parcela za gajenje maline i uglavnom bi ih trebalo iskoristiti za prodaju u svežem stanju. Otkupna cena je bila visoka zbog toga što se veliki broj otkupljivača opredelio da plodove na domaćem i inostranom tržištu prodaje u svežem stanju koji postižu veću cenu, ali i ukoliko je išla za preradu bili su manji troškovi čuvanja, jer nije isto ako malinu čuvate pet meseci ili tri meseca“, kaže Spasojević.
Kako dalje objašnjava, zbog toga je i cena ranijih godina bila za određeni procenat viša u odnosu na jednorode sorte, ali u ovom momentu taj trend nije nastavio uzlaznom putanjom i ona je sada u rangu jednorodnih sorti.
Do širenja remontantnih sorti kaže došlo je zbog manjih početnih ulaganja, po hektaru je potreban manji broj sadnica, jako se brzo razmnožavaju, nije im potreban naslon. Na pojedinim parcelama su dobro uspevale i čak u prvoj godini davale bolji rod u prvoj godini za razliku od jednorodih sorti koje u plodonošenje ulaze u drugoj vegetaciji, zaključuje Spasojević.
Komentari