Trešnjina muva je ekonomski veoma značajna štetočina trešnje i višnje. Može da se javi u svim zasadima na nivou Srbije i jako je dugo rasprostranjena u našim krajevima, što je dovelo do toga da se njena populacija povećavala iz godine u godinu ili održavala. Ako je populacija veća, odnosno kada je prisutan veći broj položenih jaja u zasadima tih voćnih kultura, štete mogu biti i preko 90 posto. Dipl. inž. zaštite bilja Marija Kolundžija nam je odgovorila na pitanja vezana za štete koje izaziva ova štetočina, kada je ona prisutna i koje su mere zaštite.
Foto:Pixabay
Ženka trešnjine muve polaže jaja kada je pokožica ploda dovoljno mekana
MOŽDA VAS ZANIMA
Ovaj insekt ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u kokonu u zemljištu, kada oštećeni plodovi padnu na zemlju ili larva završi razviće u plodu, spušta se putem niti do zemlje na dubinu od 5 do 10 centimetara ispod površine tla. Kada su prolećne temperature više, preko 20 stepeni, izleće imago (odrasli insekt), odnosno od polovine do kraja maja u zavisnosti od temperaturnih uslova.
„Imago leti nekih mesec dana, hrani se do dostizanja polne zrelosti i nakon parenja polaže jaja ispod pokožice plodova. Da bi ženka to uradila pokožica ploda ne može biti tvrda jer u tom slučaju ne može da je probije. Onog momenta kada višnje ili trešnje počinju da sazrevaju, pokožica počinje da bude mekša. Odnosno onog trenutka kada trešnja ili višnja krene da menja boju, to jest da beli, to znači da je njena pokožica mekša i ženka ralicom može da probije pokožicu i ostavi jaje. Pre juna se ne prave štete“, rekla je Kolundžija.
Trešnjina muva stvara opasnost i od monilije
Kako kaže, iz jaja se pile larve koje oštećuju plodove koji počinju zrenje. Ti plodovi postaju crvljivi i nisu za komercijalnu prodaju. Pravi i drugu štetu, naime otvori koje naprave na plodovima postaju ulazna vrata za druge patogene, najčešće moniliju. Na tom mestu kružić kreće da truli, tad kreće i monilija. Najčešće jedna larva oštećuje jedan plod.
Foto:Agromedia
„Njihovo prisustvo u voćnjacima se određuje feromonskim klopkama. Na osnovu njih se utvrđuju mere zaštite. Momenat za njeno suzbijanje je kada pokožica ploda omekša, odnosno to su momenti kada larva može da se ubuši u plodove. Sam tretman trebamo raditi od momenta polno zrelih ženki, pre piljenja larvi i šteta na plodovima “, rekla je naša sagovornica.
Prema njenim rečima, od insekticida može da se upotrebljava aktivna materija acetamiprid i deltametrin.
Komentari