Gajenje trešanja za neke voćare ne predstavlja tako unosan posao, ali ne i za Zorana Brkića, koji trenutno ima preko 3.000 stabala ove voćke i planira da posadi još. Naravno, nije lako doći do kupaca, ali kada do njih dođete, možete da birate da li ćete trešnje prodavati ruskom ili evropskom tržištu.
Možda vas zanima
Naša ekipa posetila je plantažu Zorana Brkića iz Grocke i upitala ga je kako se kreće cena trešnje na tržištu, koji su aktuelni problemi i da li je gajenje trešanja isplativ biznis u poljoprivredi.
Trešnje izgledaju fantastično, a poslednjih meseci vreme je promenljivo i ima dosta kiše. Kako ih štitite?
„Štitimo ih samo mineralnim uljima. Mineralna ulja nemaju karencu, ona samo štite plod od pucanja, odnosno sprečavaju ga da povuče previše vode. Ima i nekih drugih metoda zaštite, mada su nama nedostupne. Na Zapadu rade nešto malo drugačije, ali se mi još uvek pridržavamo ovog“, kaže Zoran.
S obzirom na to da skoro svakog dana pada kiša, kako se ti boriš sa tim?
„Ove trešnje su u principu dobrog kvaliteta, a borimo se tako što upošljavamo više berača. Umesto desetak ljudi mi smo malo pojačali ekipu, tako da oni naberu dosta plodova za kratko vreme, i tako uspevamo da ih spasimo od kiše“, kaže naš sagovornik.
Na kojoj površini se prostire ovaj tvoj zasad i koliko imaš pod trešnjom?
„Brat i ja imamo negde oko desetak hektara i uglavnom je to pod trešnjama. Imamo negde oko 3.000 do 4.000 stabala trešnje, a podižemo i nove zasade. Imamo i novu tehnologiju podizanja, sada krećemo sa protivgradnom zaštitom.“
„Jedan od objekata rađen je tako da bude zaštićen od kiše i da im ovakvi uslovi uopšte ne mogu smetati. On je ispod same mreže i mnogo lakše će raditi. I sama refleksija je takva da nije preterano vruće. Tu su zasađena niža stabla, samo do 2 metra, gusto su poređana, na metar i po udaljenosti. Imamo sistem za navodnjavanje i sama podloga je takva da ulazi u rodnost vrlo brzo. U drugoj godini počinje da rađa. Na niskim stablima radnici beru do 300 kilograma“, objasnio nam je Zoran.
Da li je takva proizvodnja trešanja isplativa?
„Ranije gajenje trešanja nije bilo dovoljno isplativo, ali kako se menja i sama tehnologija uzgoja trešanja, ona postaje isplativija. Najatraktivnije i najtraženije sorte su od ovih ranijih early biggy, ona je ranija veoma krupna i atraktivna, posle toga dolazi early lori, pa onda dolaze burlat, pa burlat C1, burlat i celeste. Međutim, mi pratimo neke koje su sada atraktivne za izvoz i to uglavnom na rusko, ali i zapadno tržište.“
Koje su tvoje preporuke za uzgoj trešnje?
„Najveći problem je proizvesti dobre i kvalitetne plodove, održati lep ukus plodova, odabrati dobre sorte, voditi računa o vremenskim uslovima i pronaći prave kupce. Za sve to potrebno je vremena, truda i novih saznanja“, navodi Zoran.
Šta još kaže o plaćanju berača i isplativosti gajenja trešanja pogledajte u videu koji se nalazi ispod:
Sagovornik: Zoran Brkić, voćar iz Grocke
Komentari