Iako je Dunav na svega jedan kilometar od Slankamena, voćari iz tog kraja nemaju uslove da svoje voćnjake navodnjavaju. Ipak, gajenje jabuka je veoma skup posao i ne trpi rizike od suša i drugih vremenskih nepogoda. Zato su voćari odlučili da kopaju bunare i tako obezbede navodnjavanje i dobar rod za sledeću godinu.
Svako ko je ove jeseni prolazio kroz Slankamen verovatno je primetio tornjeve. Oni su siguran znak da se u tom kraju buše bunari. Našto više o tome rekao nam je voćar Bojan Petković. Sa njim smo razgovarali u jednom voćnjaku gde se bušenje bunara već završilo i trenutno se zatrpavaju kanali.
Možda vas zanima
„U poslednjih nekoliko godina, uticaj abiotičkih činilaca na poljoprivrednu proizvodnju znatno je nadjačao uticaj biotičkih. Evidentno je da je došlo do promene uticaja vremenskih prilika. Zato su nas, voćare u Slankamenu, te promene naterale na nove investicije i ulaganja, bar kada je reč o proizvodnji jabuka“, objašnjava voćar iz Slankamena.
„Nezapamćena nepogoda 2010. godine naterala nas je da u 2011. počnemo da podižemo protivgradne sisteme. Protivgradne mreže podignute su već na dvadesetak hektara zemlje. Ove godine dogodila se još jedna strašna suša, gotovo nezapamćena na ovim prostorima. Zato smo počeli sa bušenjem bunara, kako bismo obezbedili navodnjavanje voćaka za sledeću sezonu.“
Na kojoj dubini se voda ovde nalazi?
„Voda je u Slankamenu prilično duboko, nalazi se na dubini od 120 do čak 250 metara. Bunari su bušeni u gotovo celom ataru, a na potezu prema Surduku vodonosni slojevi su na dubini od 110 do 130 metara. U ovom delu gde se sada nalazimo, prema Krčedinu, voda je na od 120 do 150 metara dubine.“
To znatno poskupljuje celu investiciju. Ima li barem dovoljno vode?
„Nažalost, nema je dovoljno. Ipak, za proizvodnju koju mi imamo ovde, za 3 do 4 hektara, biće je sasvim dovoljno.“
Dunav nije mnogo daleko od Vas. Da li možda postoje neke ideje da se voda slobodnim padom dovede iz reke do voćnjaka?
„To je najveći paradoks u ovoj priči. Dunav, najveći vodotok u Srbiji, daleko je svega jedan kilometar. Ipak, mi nismo u mogućnosti da koristimo vodu iz njega, pre svega zato što nemamo izgrađenu infrastrukturu za taj poduhvat.“
Dunav, najveći vodotok u Srbiji, daleko je svega jedan kilometar. Ipak, mi nismo u mogućnosti da koristimo vodu iz njega, pre svega zato što nemamo izgrađenu infrastrukturu za taj poduhvat.
Da li postoje bar neki planovi, projekti, ideje?
„Postoje i radi se na njima. Obećavali su nam da će to biti završeno u narednom periodu, ali sa ovako skupom proizvodnjom, kakva je proizvodnja jabuke, mi to ne možemo da čekamo.“
Dakle, da zaključimo, bez protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje, vode i dobrog sadnog materijala, voćarstvo u Slankamenu nema perspektivu?
„Voćarstvo u Slankamenu ima perspektivu zahvaljujući agroekološkim uslovima, ali i zato što su ljudi posvećeni tome i vole posao kojim se bave. Zato mislim da ćemo se ipak izboriti sa problemima.“
Svakako je ove godine mnogo voćara odlučilo da uloži u bunare i spreči efekte velikih suša?
„Da, nekoliko voćara je počelo sa ovim poslom, a verujem da će nastaviti sledeće godine. Jedino neće nastaviti ukoliko se nešto promeni sa vodozahvatom iz Dunava.“
Sagovornik:
Bojan Petković, voćar iz Slankamena
Komentari