Po proizvodnji dunje Srbija zauzima drugo mesto u Evropi odmah iza Španije, po nekim novijim podacima, čak i prvo i šesto u svetu, s tim što je kvalitet ovog zlatnog žutog voća opojnog mirisa sa teritorije Srbije neuporediv po kvalitetu sa drugim zemljama. U ukupnoj srpskoj proizvodnji selo Tavnik na obrocima Kotlenika u kraljevačkom kraju učestvuje sa 60 odsto najkvalitetnije dunje u Evropi. Danas u Tavniku, selu sa nešto više od 1200 stanovnika, nema kuće bez barem 50 stabala dunje s tim što iz godine u godinu niče sve veći broj savremenih plantaža, ali i modernih destilerija za proizvodnju čuvene tavničke rakije dunjevače.
U Tavniku, živopisnom selu rasutom po blagim padinama planine Kotlenika na dvadesetak kiliometara od Kraljeva prve sadnice dunje zasađene su odmah posle Prvog svetskog rata. Ne zna se kako je ovo mirisno voće stiglo u Srbiju i Tavnik, ali je poznato da vodi poreklo sa Kavkaza odakle se proširilo na Malu Aziju, odnosno Persiju, današnji Iran, zatim Krit. U tavničkom kraju dunja se odomaćila kao autohtono voće, dobila i geografsko određenje kao „tavnička“ tako da je sa preko 50.000 stabala zasađenih na oko 350 hektara Tavnik evropski lider u proizvodnji dunje.
„Ono što nauka smatra idealnim uslovima za gajenje dunje Tavnik poseduje, počev od ekspozicije terena, koji se nalazi između dve reke-Zapadne Morave i Gruže, njegovoj maksimalnolnoj izloženosti suncu, do povoljne nadmorske visine i strujanja vazduha sa Kotlenika kao i idealnog sastava zemljišta. Geološka istraživanja su potvrdila da Tavnik leži na uglju čije se rezerve procenjuju na nekoliko miliona tona u površinskom sloju, što uslove za uzgajanje dunje čini najboljim ne samo na Balkanu nego u čitavoj Evropi“ , kazuje tavnički agronom Dragutin Jevtović.
možda vas zanima
U Tavniku je polovinom oktobra počela berba ovogodišnjeg roda dunje i berba još traje. Suša je uzela svoj danak. Prinos je manji i do 30 odsto u odnosu na najbolje godine, ali je kvalitet izuzetan zbog velike količine suvih materija tako da proizvođači zadovoljni.
„Pod dunjom imam tri hektara, zasad je u najboljim godinama i zadovoljan sam. Cena se kreće od 35 do 40 dinara po kilogramu , da je za pet do 10 dinara skuplja mogli bi da govorimo i o nekom ekstra profitu, ali smo i postojećom zadovoljni. Imam svoju radnu snagu i tradicionalne kupce, ne plaćamo radnike tako da dunja ostaje stub moje poljoprivredne proizvodnje“, kaže Miladin Mijailović, ugledni tavnički voćar.
I ove godine kao i prethodnih najveće količine tavničke dunje isporučuju se tradicionalnim kupcima u Vojvodini, dok je plasman u Sloveniju zbog pandemije ova godine onemogućen .Desetak odsto proizvodnje preradiće se u rakiju, sokove, ukusne džemove i slatka.
„Svako domaćinstvo ima svoje kupce i ta saradnja traje godinama. Telefonom ugovorimo količine za prodaju, pripremimo dunje u vreće i kupci dolaze do naših dunjaka i tu ih preuzimaju u kamione” kazuje Ljubodrag Bogdanović.
Kako sam kaže, za Vojvodinu odlazi oko 75 odsto i vojvođanski kupci su zadovoljni kvalitetom a oni saradnjom.
„Bilo bi dobro da je cena malo veća ali sada je tako. Tržište je barometar ponude i tražnje, verujemo da će sledeće godine biti bolje“, nada se Ljubodrag.
Prema Ljubodragovim rečima važno je da se ne radi s gubitkom kao što se dešavalo pre desetak godina, kada su mnogi Tavničani rešavali da iskrče svoje zasade. Pokriće se uložena sredstva u obradu i zaštitu, troškovi berbe, odnosno dnevnice radnicima koje se kreću od 2.500 do 3.000 dinare i ostatak je čista zarada.
Foto: Milanko DanilovićVoćna rakija „Tavničanka“ na evropskom tržištu
Poslednjih godina tavnički voćari proširuju proizvodnju savremenim plantažama na kojima se primenjuju potrebne agrotehničke mere, uz nadzor stručnjaka, počev od sadnje, obrade do upotrebe zaštitnih sredstava. Zasadi Vlada Obradovića su prava ogledna dobra i putokaz ostalima kako mora da se radi da bi tavnički voćari sa dunjom izuzetnog kvaliteta izašli na probirljivo evropsko tržište. Ovaj ugledni voćar pod dunjom ima pet hektara i 80 odsto proizvodnje prerađuje u svojoj destileriji u čuvenu dunjevaču rakiju koja je pod nazivom ,,Tavničanka“ stigla i na tržište Evropske unije.
„Prosečan prinos na mojim plantažama je oko 120 tona po hektaru i od te količine mogu da proizvedem oko 14.000 litara najkvalitetnije voćne rakije prepoznatljive na našem tržištu, verujem uskoro i u evropskim zemljama. Spreman sam za taj izazov i izvoz je krenuo. Želja mi je da tim putem krenu i ostali proizvođači s tim što najpre mora da se oslobode zablude da je uzgajanje dunje jeftin i usputni posao i proizvodnja. Ne možemo se voditi starom logikom ,,šta da bog“, nego moramo da shvatimo da bez primene nauke i struke nema kvalitetne proizvodnje dunje, a kamoli rakije“, kaže Obradović koji je sopstvenim sredstvima izgradio modernu destileriju u kojoj u voćnu rakiju prerađuje oko 80 odsto dunje sa sopstvene plantaže.
Čuveni tavnički proizvođač rakije dunjevače tvrdi da prodaja dunje u svežem stanju ne sme da bude krajnji cilj proizvođača, kako se radilo decenijama i gde su najviše profitirali trgovci. Međutim, u tome je neophodna pomoć države koliko i edukacija proizvođača.
„Odgovorno tvrdim da se pod okriljem tavničke dunje i rakije prodaje falsifikovana dunjevača koja proizvođača košta od 150 do 200 dinara najviše. Falsifikatorima i švercerima inspekcijske službe i država moraju da stanu na put. U Srbiji je ogroman broj onih koji peku običnu jabukovu rakiju, u nju dodaju veštačku aromu dunje i prodaju veštačku rakiju kao dunjevaču. Ako znamo da se u Irskoj litar voćne rakije dunjevače prodaje po ceni od 40 evra za litar, jasno je kakvu šansu ne koristimo da najkvalitetniju dunju u Evropi unovčimo na pravi način“, ističe Obradović.
Tavnički voćari polaze od činjenice da, ako su Rimljani znali da iz dunje izvlače eterična ulja za proizvodnju parfema, ako Francuzi vekovima prave sir od dunje, mogu i oni da prave „dunjevaču“ rakiju bolju od Iraca i ma kog drugog u Evropi. Srbiji to pripada, kao najvećem proizvođaču ovog voća bogatog vitaminima C,A,B1, B2, zatim proteinima, ugljenim hidratima i velikom broju minerala, a pre svih Tavničanima kao srpskim i evropskim liderima u toj proizvodnji.
Komentari