Kišovito i hladno vreme je u kraljevačkom kraju uticalo na stanje u voćnjacima, pa će ove godine ranog voća biti znatno manje nego ranije, pri čemu su najugroženiji proizvođači jagoda. Osim manjeg prinosa, nestabilno vreme uticalo je i na kvalitet jagodičastog voća.
Prema podacima Metereološke stanice u Kraljevu, u kraljevačkom kraju je tokom maja palo 84,4 litra kiše po kvadratnom metru što je znatno više od prosečnih 60 litara po kvadratnom metru. Hladno vreme i gotovo svakodnevne kiše, naročito u drugoj polovini maja, uticali su i na prinos i na kvalitet ranog voća, naročito jagoda.
Predrag Perišić, ugledni voćar iz Bukovice kod Kraljeva, koji jagode gaji na nešto više od četiri hektara, kaže da je stanje u jagodnjacima zabrinjavajuće.
Možda vas zanima
„Prinos jagoda je prepolovljen. Najpre je rani mraz odneo pola cveta, a majske kiše dodatno su umanjile prinos. On je oko 12 tona po hektaru, umesto planiranih 20 do 24 tone. Pored toga i kvalitet je lošiji ,zbog vremenskih neprilika tako da ćemo ove godine imati minimalnu zaradu, ako bude više sreće sa kasnijim sortama“, zabrinuto kaže ugledni bukovički voćar.
Njegov komšija Vladimir Stefanović na 50 ari gaji isključivo rane sorte jagode. On i ostalo voće sa svojih plantaža i voćnjaka prodaje u sopsvenoj prodavnici voća i povrća u Kraljevu, što mu znatno olakšava plasman proizvoda.
„Prodajom u sopstvenoj režiji izbeći ću dodatne troškove i tako bar delimično nadomestiti manji prinos jagoda. Vreme nam ove godine nije išlo na ruku. Najpre nam je mraz samo tokom jedne noći obrao kajsije, zatim su obilne kiše uzele svoj danak u jagodnjacima, tako da nama poljoprivrednicima nevolja nikada dosta. No nadam se da cemo sa ostalim voćem imati više sreće“, kazuje Vladimir.
Česte kiše ovog proleća utiču i na kvalitet trešanja. Prema rečima agronoma Bojana Miletića, plodovi ovog voća osetljivi su na padavine jer dolazi do pucanja, pogotovo kod ranih sorti koje se uveliko beru u ovo doba.
On dodaje da obilne padavine nepovoljno utiču i na pšenicu i kukuruz, jer maj je bio kišovit za 30 odsto više od proseka. Nakon ovih kiša treba očekivati pojavu korova, insekata i drugih štetočina, te će poljoprivrednici morati da koriste zaštitna sredstva, poštujući savete stručnjaka, ocenjuje Miletić.
Komentari