Ovog proleća cvetanje je dugo trajalo, te je usled pojave mraza jabuka stradala u mnogim zasadima. U zasadima koji nisu oštećeni mrazom potrebno je primeniti pomotehničku meru hemijskog proređivanja jabuke.
Možda vas zanima
Poslednjih godina nema intenzivne proizvodnje jabuka bez hemijskog proređivanja plodova. Cilj ove mere je uklanjanje viška plodova sa stabala kako bi izbegli smanjenje kvaliteta samih plodova. Pored toga, utiče se na sadržaj rastvorljive suve materije i preventivno delovanje na smanjenje šteta od jabukinog smotavca (Cidia pomonella), kao i alternativne rodnosti koja je karakteristična za određene sorte.
Prilikom hemijskog proređivanja, kao i ručnog, uklanjaju se lateralni (bočni) plodovi, a ostavljaju jedan do dva terminalna (vršna) ploda u jednoj gronji. Broj plodova u jednoj gronji i broj plodova na stablu zavisi od sorte, starosti biljke kao i površine poprečnog preseka debla.
Hemijsko proređivanje se obavlja kada terminalni plod dostigne veličinu 10-12 milimetara, a u tom trenutku lateralni plodovi su veličine sedam-osam milimetara.
Tretmani se obavljaju jednom ili dva puta, posebno kod sorti koje su sklone alternativnoj rodnosti, a često se radi u kombinaciji sa ručnim proređivanjem. Drugo proređivanje se obavlja sedam dana posle prvog. Hemijske supstance registrovane kod nas za ovu namenu su: 6-benziladenin, (6-BA), a-naftilsirćetna kiselina (NAA) i naftalenacetamid (NAD).
Kod nas su najbolje rezultate pokazali preparati na bazi NAA. U proizvodnji se najviše koriste preparati Dirager i Brevis u različitim koncentracijama koje zavise od sorte, klona, broja cvetnih pupoljaka i veličine ploda u momentu tretiranja.
Hemijsko proređivanje je najdelikatnija i najodgovornija pomotehnička mera u proizvodnji jabuke. Prilikom njenog izvođenja treba se konsultovati sa stručnjacima i proizvođačima koji ovu meru redovno primenjuju u svojim voćnjacima, jer ako se načini samo jedna greška, može se ostati bez roda za celu godinu.
Najviše se primenjuje kod sorti: zlatni delišes, crveni delišes, gala, fudži, elstar, gloster, jonagold, breburn.
Autori: Msr. inž. Nikola Spasojević
Dipl. inž. Srđan Stanojlović
PSSS Valjevo
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik
Komentari