Harmonia axyridis – višebojna azijska bubamara spada u najnepoželjnije invazivne organizme za teritoriju Evrope i Severne Amerike. Vodi poreklo iz Azije, ali se kao predator biljnih vaši koristi u celom svetu već duži niz godina. U SAD je unesena još 1916. godine, dok je u Evropu stigla 90-ih godina prošlog veka kao odlično oružje protiv lisnih i štitastih vaši.
Možda vas zanima
U Evropi se azijska bubamara vrlo brzo raširila i polako ali sigurno istiskuje evropske vrste bubamara. Evropska bubamara prezimljava u prirodi ispod kore suvog drveća ili na hladnim mestima u kućama. Azijska bubamara se pred zimu okuplja u brojne kolonije i, mada može da prezimi i napolju, pokušava da se sakrije na toplom mestu u kućama.
Ako se ova bubamara zgnječi udarcem ili oseti da joj preti opasnost, refleksno će lučiti žutu tečnost, alkaloid – izopropil metoksi pirazin, koji ima neprijatan miris na trulo lišće. Ta osobina nije bezazlena jer njene izlučevine kontaminiraju okolinu, a na čoveka mogu delovati alergeno izazivajući rinokunjuktivitis.
Izlučevine koje azijska bubamara prilikom gnječenja ispušta kontaminiraju okolinu, a na čoveka mogu delovati alergeno izazivajući rinokunjuktivitis.
Rešavajući jedan problem, ljudi su izazvali lavinu drugih događaja i tako uticali na narušavanje prirodne ravnoteže, pri čemu prenamnoženost jednog organizma izaziva štetnost u više oblasti. Azijska bubamara je veoma proždrljiva, sa nekoliko generacija godišnje i sa visokim potencijalom reprodukcije. U prirodi se hrani biljnim i štitastim vašima, ali i lisnim buvama, fitofagnim paucima i sl. S obzirom na to da je veoma proždrljiva, jer čak postaje kanibalna u nedostatku hrane, može predstavljati potencijalnu opasnost za korisnu autohtonu entomofaunu.
Kada ponestane njene prirodne hrane, ona prelazi i na plodove gajenih biljaka (voćnih vrsta), te se hrani grizući plodove sitnim ubodima. Pri tome, njena pljuvačka ih zagađuje, a kao posledica toga je promenjen ukus plodova. Najveća štetnost u oblasti poljoprivrede trenutno se manifestuje kod vina koje je proizvedeno od napadnutih plodova, jer im kvari boju i ukus.
Kada ponestane njene prirodne hrane, azijska bubamara prelazi i na plodove gajenih biljaka (voćnih vrsta), te se hrani grizući plodove sitnim ubodima. Pri tome, njena pljuvačka ih zagađuje, što izaziva promenjen ukus plodova.
Prema nekim istraživanjima, u telesnim tečnostima azijske bubamare se nalaze paraziti koji su otrovni za druge bube, a potvrđeno je i prisustvo prirodnog antibiotika harmonina koji im omogućava izrazitu otpornost. Prema navodima nekih alergologa, u SAD-u više od 20% ljudi koji posete lekara zbog alergija pozitivno je na testu alergije na azijsku bubamaru.
Na osnovu iznetih činjenica možemo zaključiti da nespecifična ishrana, kao i visoka adaptabilnost u različitim uslovima obezbeđuje širenje areala rasprostranjenosti ovog invazivnog organizma. Na taj način direktno i indirektno utiče na autohtone populacije korisnih insekata, što predstavlja glavne razloge za zabrinutost javnosti kada je u pitanju invazivnost i negativan uticaj na zdravlje ljudi i biljnu proizvodnju.
Komentari