Prvu sadnicu smokve Stoji je doneo sin Predrag sa putovanja po Mediteranu 1999. godine. Iz reznice ova vredna domaćica počela je da proizvodi nove biljke nadajući se uspehu u njihovom gajenju i promeni života njene porodice na bolje. Nakon tri godine porodica Milosavljević je uvidela da je napravila odličan potez što je proizvodnju boranije, krompira i drugog povrća na svom posedu zamenila smokvama.
Možda vas zanima
Na svom imanju u Gračacu, selu nadomak Vrnjačke Banje, Stoja Milosavljević i njen suprug Dušan proizvodili su raznovrsno povrće i jabuke od čije su prodaje jedva sastavljali kraj sa krajem. Na njihovim proizvodima više su zarađivali prekupci nego oni, tako da su kućni budžet morali da dopunjuju teškim poslovima izvan poljoprivrede.
U njihovim životima sve se promenilo baš u vreme bombardovanja Srbije 1999.godine kada im je sin Predrag, koji radi kao vozač, sa jednog putovanja doneo jednu sadnicu smokve, više kao atrakciju nego kao budući izvor prihoda svojih roditelja.
Sa svakom smokvom pojedemo i po jednu osu
“Zasadila sam smokvu ne verujući ni sama da će da prezimi, znajući da je to biljka poreklom iz istočnog sredozemlja kojoj najbolje odgovaraju topla staništa. Međutim, opstala je i ta sadnica i mnoge druge koje sam od nje proizvodila. Zasađivala sam ih svuda oko kuće, smokvar se širio, a već prve godine su počele da rađaju, tako da sam sasvim napustila povrtarsku proizvodnju, verujući da sam konačno našla svoje pravo zanimanje i trajni izvor prihoda”, zadovoljno priča Stoja.
Kroz proizvodnju i poneki savet koji je sin Predrag donosio sa putovanja, gledajući savremenu sadnju i održavanje smokava, Stoja je sticala dragocena iskustva i posao je išao van svih očekivanja. Sa suprugom je iskrčilaje jabučar i proširila zasade smokava. U prve tri godine prinos se kretao od 150 do 250 kilograma ovog, i na našem tržištu, vrlo traženog voća.
Iz godine u godinu smokvar se širio, prošle godine Milosavljevići su zasadili 200 novih sadnica, a ove godine stotinak.
Mnogi ne veruju da smo uspeli u ovom poslu
Proizvodnja smokava podno planine Goč pobuđuje veliku znatiželju mnogih. Milosavljeviće su posetili Austrijanci, Nemci, Rusi da se na licu mesta uvere u malo čudo ispod Goča. Ove godine, kako ističe Stoja, sadnice su isporučili u Bosnu i Hercegovinu i nekoliko mesta u Srbiji.
“Ne krijemo da od ove proizvodnje dobro živimo. Ove godine smo smo prodali oko 2000 kilograma smokava ekstra kvaliteta i to mahom kod kuće, nešto i na pijaci u Vrnjačkoj Banji, po ceni od 300 dinara za kilogram, manju količinu po 250 dinara, čime smo ostvarili čistu dobit od četiri i po hiljade evra. Zadovoljni smo”, kazuje Stoja, praveći planove za nove zasade.
Inače, u kraljevačkom kraju, ali i na širem području, Milosavljevići predstavljaju retkost kad je u pitanju veća proizvodnja smokava. Domaćinstva obično imaju jedno do najviše tri sadnice ove egzotične biljke čije plodove koriste pre svega za slatko koje je izuzetnog ukusa. Stoja i Dušan su ove godine ispekli četiri kazana rakije od smokava, ostavili 40 tegli slatka i dvadesetak tegli džema za zimu.
Smokva sadrži obilje lekovitih svojstava
Osim što je ukusna i hranljiva, smokve poseduju i različita lekovita svojstva. Njena blagotvorna dejstva počinju od lečenja akni i bubuljica do prevencije raka. Bogate su beta karotenom, A, C, E i K vitaminima, kalcijumom, gvožđem i drugim mineralima. Koriste se za lečenje stomačnih tegoba, počev od gastritisa, a dnevna konzumacija je efikasna kod lečenja čira koliko i sami lekovi.
Šta sve možete da proizvedete kada gajite smokve
Agronom Dragutin Jevtović tvrdi da proizvodnja smokava i kod nas može da bude daleko veća. Po njegovim rečima važno je sačuvati mlade sadnice u prve dve godine, a nakon tog perioda one mogu da podnesu temperaturu i do minus petnaest.
Pored toga, smokve su otporne na razne bolesti, ne zahtevaju praktično nikakvu ili minimalnu upotrebu hemijskih preparata i manuelnog rada. Milosavljevići su primer da se od te proizvodnje može pristojno živeti.
Sagovornici: Stoja Milosavljević, Dragutin Jevtović
Komentari