Vladimir Huđec iz Hajdučice na svom imanju, pored ostalog, praktikuje i gajenje višnje. Na sadnju višnje nagovorili su ga prijatelji koji se bave ovim poslom, za koji tvrde da se isplati i kada je najgora godina. Vladimir nam je objasnio kakva su njegova iskustva sa ovim vidom voćarstva.

Gajenje višnje – problemi i (ne)isplativost

Vladimir je sa ovim poslom krenuo pre desetak godina, a trenutno ima 480 sadnica na jednom katastarskom jutru. Razmak između sadnica je dva metra, a razmak između redova četiri, a to je po njegovom mišljenju optimalan razmak koji olakšava radove.

Kako nam je domaćin objasnio, gajenje višnje prate i određeni problemi pa deo njegovog zasada ne donosi očekivane rezultate. Najpre je problem bila divljač – srne su ulazile u voćnjak kako bi brstile mlade sadnice, a srndaći oštrili rogove na stablu, pa je sve to unazadilo napredovanje biljaka.

Osim toga, s vremena na vreme je i suša pravila probleme na višem terenu. Sve je to rezultiralo rodom koji nije tako sjajan, a kako Vladimir kaže ,,nisam se opario”. Ipak, ova sezona je bila solidna, a voće je uspeo da proda ,,na malo”, po razumnoj ceni koja je pokrila troškove proizvodnje.

Ulaganja nisu mala, naročito električna pastirica koja drži srne podalje od stabala. Neophodna je bila i zaštita od ptica, pa kada se sve na kraju sabere, ovaj domaćin za sada nema velike vajde od ovog posla.

Višnja je nekada bila simbol Banata

Kako nam je Vladimir objasnio, još iz doba Agro Banata, opština Plandište je bila nadaleko poznata po proizvodnji višnje. U blizini je bila i hladnjača koja je otkupljivala sve što domaćini donesu, a neki od njih su uspevali da od jednog jutra zarade i do 5,ooo eura. Danas situacija nimalo ne podseća na pređašnju, pa su zasadi višnje svedeni na minimum.

Ni otkup danas više ne fukncioniše kao pre, pa je Vladimir jedne seove ceo morao da stavi u rakiju da ne bi propao. Sa druge strane, ljudi odustaju od višnje i zbog niske otkupne cene i manjka radne snage. Računica ne ide u prilog proizvodnji – kada se oduzmu svi troškovi, ostane svega par dinara po kilogramu i to u najboljem slučaju.

Svoje višnje Vladimir sada uglavnom uspeva da proda u Bačkoj, preko poznanika i prijatelja.

Potvrdio nam je i da je pre par godina želeo da obustavi gajenje višnje. Međutim, deca su uspela da ga nagovore da zadrži zasad, nadajući se da će se stvari u budućnosti popraviti.