Da je, kako kaže, pre petnaestak godina poslušao svog prijatelja agronoma, Milijan Đuričić iz Brankovine, danas bi mušmula iz ovog valjevskog sela uveliko osvojila tržište. Po nekoliko stabala ovog voća može se naći u skoro svakom seoskom domćinstvu. Ipak, veoma je retko da se u Srbiji neko odluči za plantažno gajenje mušmule.
Iako je tek na početku, Milijan kaže da je ipak izabrao voće koje nije zahtevno za gajenje, a redovno rađa svake godine. Pre tri godine podigao je prvi zasad sa dvadesetak stabala, a u jesen 2017. posadio je još osamdeset.
Možda vas zanima
„2003. godine moj prijatelj, inače agronom, savetovao me je da posadim mušmulu iz razloga što ona nije zahtevna voćka ni prema đubrenju, ni kada je u pitanju zaštita od bolesti, a redovno rađa i ima stabilnu cenu”, kaže Milijan Đuričić, inače ugostitelj kome poljoprivreda nije osnovno zanimanje.
Iako mu je prijatelj sve lepo objasnio, on ga naravno, kao i mnogi drugi, tada nije poslušao.
„Onda sam pre tri godine, pošto pored kuće imam zemljište koje ne koristim i, iako nije baš nešto kvalitetno, odlučio da posadim par stabala od kojih je ostalo dvadesetak komada, da bi prošle godine podigao još jedan zasad i sada imam 100 stabala.
Polako popunjavam prostor pa koliko rodi, ali vidim da je dobra cena. Mušmula zahteva najmanje rada, znanja i kada stigne do roda pojaviće se finansijska dobit pa nije bitno kolika je. Ipak je bolje i to, nego da nema ništa“, ovako o razlozima zbog kojih se odlučio za plantažno gajenje mušmule govori Milijan Đuričić.
Stariji zasad je doneo rod koji prema njegovim rečima. nije bio veliki, ali su od njega ove godine on i supruga probali da naprave liker za svoje potrebe i za prijatelje. Kada i drugi zasada stigne na rod kaže razmišljaće o plasmanu.
„Mušmula je tražena bez obzira da li je u pitanju svež plod ili prerađen. Marmelada, ali i džem od mušmula se najlakše prodaju jer je narod radoznao da proba kakav je. Malo je ima na tržištu. Ove godine kilogram na pijaci je 100 dinara, a na kvantašu na veliko 50 do 60 dinara.
Za prerađenu mušmulu bili bi zainteresovani mnogi, videćemo da li ćemo prerađivati ili će ići sveža. Probaćemo i jedno i drugo.
Plod mušmule bi mogao da prodajem onima koji se već bave preradom, jer da bi ja počeo tu proizvodnju moram da imam određene uslove, tehnologa, to bi bilo malo komplikovano. Ili bi eventualno prodavao na kvatašu jer 50 – 60 dinara je veoma dobra cena, ako poredimo sa otkupnom cenom šljive koja bude i 15 dinara, a oko nje ima više posla. Ulaganja u mušmulu su mnogo manja, pa i da je 30 do 40 dinara kilogram na kvataškoj pijaci to se ipak više isplati“, kaže naš sagovornik.
Prema rečima Nikole Spasojevića, profesora u Poljoprivrednoj školi sa Domom učenika „Valjevo“, mušmula je nepravedno zapostavljena voćna vrsta, iako ona ima ekonomskog značaja jer redovno rađa, rano cveta, nema činilaca koji utiču na smanjenje prinosa koji se u zavisnosti od kalem podloge kreće od 30 do 50 kilograma po stablu, a nije ni veliki potrošač mineralnih i organskih đubriva i ne zahteva druga značajna ulaganja.
„Da bi se nešto gajilo u plantažnoj i intenzivnoj proizvodnji pre svega mora imati plasman na veliko tržište. Naše tržište što se tiče mušmule nije toliko veliko, jer je ovo voćna vrsta koja poslednja u toku godine stiže na rod.
Mušmula se uglavnom prodaje na lokalnim pijacama, a neke male količine ploda prerađenog u džemove odlaze na beogradsko tržište, dok izvoza za sada nema. Koristi se u svežem stanju, ali ne u velikim količinama.
Zapostavljena je iz razloga što prerada nije razvijena, jer nema ni industrijskih prerađivačkih kapaciteta za mušmulu. Od nje se može dobiti kvalitetan džem koji je jako cenjen, marmelada, liker, rakija i to je uglavnom u domaćoj radinosti“, kaže Spasojević, master inženjer voćarstva i vinogradarstva.
Da bi se podigao zasad mušmule na dest ari, uz kupovinu 80 sadnica čija je cena trenutno 300 dinara po komadu i obradu zemljišta, neophodno je uložiti 40.000 dinara. Uz trenutnu prodajnu cenu ploda mušmule investicija, prema rečima Spasojevića, može da se isplati za tri do četiri godine.
Komentari