I pored nepovoljne godine za poljoprivrednu proizvodnju, proizvođači jagoda, voća koje prvo donosi zaradu u proleće, kažu da su zadovoljni. Mirko Vidić iz Zlatarića kod Valjeva, koji je pre pet godina zasadio prve živiće ovog voća, kaže da su vremenske prilike prilično uticale na ovogodišnju proizvodnju, jer je velika vlaga pri kraju berbe prouzrokovala truljenje plodova.
Proletos je za dva meseca nabrao oko devet i po tona crvenih plodova. Od početnih 14 plastenika, proizvodnju je proširio na nekih pola hektara pod jagodom. Samo ovog leta podigao je sedam novih plastenika, te će jagoda zasrevati u 26 plastenika.
više od istog autora
,,Ovo je dobra proizvodnja, samo je potrebno raditi kako treba. Mi smo prošle godine imali kilogram jagoda po biljci, pošto imamo tri sorte jagode, tako da je bio solidan rod. Ne mogu da se žalim. Ovo je peta godina kako se bavimo ovom proizvodnjom, a cena je maltene ista. Nešto malo prodaš po jačoj ceni a negde jeftinije, i onda se uklapaš na nekih 250 dinara. Ne može veći prosek da bude. Prve godine je bilo puno ulaganja, folija, cevi, voda … a sada se uklapamo. Ne bih radio da nema zarade. Rešio sam da radim na veću količinu kako bi mogao da udovoljim zahtevima tržišta. Ja naberem po 600 – 700 kilograma, i sve dajemo ovdašnjoj veletrgovini i nemamo problem sa plasmanom. U plastenicima ide, ali na otvorenom mislim da ne bi imalo neke velike zarade ”, kaže Vidić.
Jagoda je, po rečima Milivoja Timotića, savetodavca za voćarastvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi, veoma rentabilna voćna vrsta, jer već posle 50 – 60 dana nakon sadnje donosi prve plodove, koji vrlo rano sazrevaju i stižu na tržište, anjwu je moguće gajiti na otvorenom polju i zaštićenom prostoru.
U Kolubarskom okrugu se, kako kaže, trenutno ne gaji na značajnijim površinama, kao što je to bilo osamdesetih i devedestih godina prošlog veka, u selima Joševa, Gola Glava, Slatina, gde je uglavnom gajena na otvorenom i 10 do 15 dana ranije stizala na berbu u odnosu na druge lokalitete.
,,U valjevskom kraju jagodu gaji manji broj porodičnih gazdinstanstava, na površinama od pet ari do pola hekatara. U praksi se najbolje pokazala letnja sadnja jagode – od početka jula do sredine avgusta, jer živići imaju više vremena da se ukorene i obrazuju cvetne pupoljke. Gajenje jagode u zaštićenom prostoru omogućava ranije zrenje plodova, bolji kvalitet, lakšu berbu, prinos oko 500 grama po bokoru a samim tim i postizanje visoke cene. Iz svega navedenog se može zaključiti da je jagoda primamljiva voćna vrsta za gajenje, jer omogućava brz povraćaj uloženih sredstava i dobru zaradu ukoliko se postigne rano zrenje plodova i dobar kvalitet”, navodi Timotić.
Inače, savremena proizvodnja jagode podrazumeva gajenje na gredicima pokrivenim polietilenskom folijom, sa sistemom za navodnjavanje i frigo sadnicama proizvedenim u matičnim zasadima koji obezbeđuju sortnu i zadravstvenu ispravnost.
Komentari