Naša zemlja ima odlične agroekološke uslove koji pogoduju proizvodnji borovnice, pa se površine pod ovom voćkom povećavaju iz godine u godinu. Ova kultura je jedna od najperspektivnijih jagodastih voćnih vrsta u Srbiji, pa bi zato gajenje borovnice trebalo još više podsticati.
Možda vas zanima
Jedna od najperspektivnijih voćnih vrsta u svetu je svakako borovnica (Vaccinium corymbosum L). Prema rečima prof. dr Nenada Magazina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ona se najviše proizvodi u SAD, koju prate Peru i Čile, a zatim i ostale zemlje Južne Amerike i Kina. U Evropi najviše zasada pod borovnicom ima u Poljskoj i u Španiji.
Što se tiče potrošnje ona raste u gotovo svim evropskim zemljama i u EU raste uvoz borovnice u čemu prednjači Velika Britanija. Mi najveći deo proizvedene borovnice izvozimo u Holandiju, gde se pakuje i preprodaje ali naši voćari razmišljaju i o direktnom izvozu u Veliku Britaniju gde je otkupna cena znatno viša.
Taj svetski trend širi se i u Srbiji tako da svakim danom niču novi zasadi ove izuzetno cenjene voćke. Do pre samo tri godine u Srbiji je bilo 200 ha pod ovom voćkom, a prema zvaničnim statističkim podacima iz 2017. godine borovnica se gaji na 360 ha. Po nezvaničnim podacima trenutno imamo negde oko 900 hektara pod kultivisanom borovnicom, a nisu ni zanemarljive ni površine pod šumskom borovnicom iz prirodne populacije.
Gajenje borovnice doživljava pravu ekspanziju jer je ona vrlo hranljiva i lekovita, dostupna je na tržištu tokom cele godine, a u kontrolisanim uslovima moguće je sačuvati u svežem stanju čak osam nedelja.
U lozničkom kraju sve više novih zasada borovnice
Zlatica Krsmanović, savetodavac za voćarstvo iz poljoprivredne savetodavne stručne službe (PSSS) Loznice kaže za portal Agromedia da je i u lozničkom kraju u poslednje dve godine podignuto dosta savremenih zasada pod ovom voćnom vrstom.
Položaj Srbije na svetskom tržištu je odličan zahvaljujući sorti duke koja je zastupljena u najvećem procentu i nalazi se među najpopularnijim sortama borovnice u našoj zemlji, a njena osnovna prednost je što pristiže na rod u junu tj. posle španske, a pre borovnice iz Poljske i drugih evropskih zemalja što nam daje izuzetnu priliku da pokrijemo tu vremensku prazninu na tržištu sveže borovnice.
Sorta borovnice duke se najbolje pokazala za gajenje u našim agroekološkim uslovima i ona se gaji na više od 90% površina, dok ceo ostali sortiment zauzima neznatne površine.
Otkupna cena borovnice uvek stabilna
Zlatica Krsmanović ističe da je još jedna velika prednost otkupna cena borovnice koja je stabilna i kreće se oko 6-7 eura po kilogramu. Troškovi podizanja modernog voćnjaka borovnice iznose oko 50000 evra po hektaru i obuhvataju kvalitetan sadni materijal, pripremu parcele, sistem za navodnjavanje, protivgradne mreže. Samo protivgradna mreža bez koje je veliki rizik ulaziti u posao proizvodnje borovnice, košta 15.000 EUR.
Dobra stvar je to što Ministarstvo poljoprivrede poljoprivrednicima koji se odluče da podignu zasad borovnice daje subvencije za kupljene sadnice, postavljanje naslona za zasade voća, pripremu i obradu zemljišta za sadnju kao i analizu zemljišta. Subvencije se odobravaju kao povraćaj za uložena finansijska sredstva, bez PDV-a .
Proizvođači borovnice takođe su i u obavezi da standardizuju svoj proizvod kroz uvođenje GlobalGap-a koji je uslov za izvoz borovnice u svežem stanju.
Prema rečima Zlatice Krsmanović, borovnica je u poslednjih par godina i trenutno najisplativija voćna vrsta, a investicija se vraća već posle 2-3 godine, dok već u četvrtoj voćari ostvaruju značajne prihode od ove biljne vrste.
Sadnja borovnice u Jadranskoj Lešnici
Nemanju Miletića, prvotimca fudbalskog kluba Partizan zatekli smo u sadnji 4,2 hektara pod borovnicom u rodnom selu Jadranska Lešnica. Sadni materijal je stigao iz Holandije i bilo mu je potrebno oko 11000 sadnica. Prvo su radili podrivanje zemlje jer se dobra zemlja nalazila na nekih pedesetak cm, okrenuli su tu zemlju i zatim su pravili bankove i na kraju rasadili sadnice u rupe napunjene piljevinom, tresetom i kokosovim vlaknom koje doprinosi da biljka razvije bolji korenov sistem.
Preuzmite naš vodič za uspešno gajenje borovnice!
Goran Dišić, povratnik iz inostranstva, uložio je svoj novac zaradjen u Austriji u selu Jadranska Lešnica nadomak Loznice i posadio 5 hektara borovnice 2017. godine. On kaže da sadnice uvezao iz Poljske i da je zadovoljan kvalitetom sadnog materijala.
Bankove je lično pravio bagerom jer nije bio zadovoljan kako su napravili prvobitne bankove, a ima i mašinu za pravljenje sečke (malča) koji se sipa po bankovima i daje borovnici potrebnu kiselost zemljišta i sprečava rast neželjenih korova u zasadu. Dišić je kompletan voćnjak osvetlio sa 70 reflektora koji će mu omogućiti berbu u tri smene. On planira da ove godine podigne još dva hektara pod borovnicom. Dišić trenutno završava izgradnju magacinskog prostora i hladnjače koji će mu omogućiti da borovnicu uskladišti i sačuva.
Ono što Srbiji nedostaje upravo i jesu sortiranje i pakovanje, kao i hladnjače, jer je najveća potražnja ovog voća tokom septembra i oktobra. To je voćna vrsta koja ima perspektivu, postoje potencijalna tržišta za plasman naše borovnice, a ono na čemu treba raditi u narednom periodu jeste kvalitet plodova.
Brojne su prednosti zbog kojih bi srpski voćari trebalo da se odluče na podizanje zasada pod borovnicom, pre svega zbog stabilne i visoke otkupne cene i brzine vraćanja investicije, ali i zbog prilike da u potpunosti iskoriste vakum na svetskom tržištu, kada mogu plasirati našu svežu borovnicu.
Komentari