Više od 300 registrovanih sorti krušaka postojalo je još u 17. veku. Neke od njih uzgajaju se i danas, uglavnom kao stare autohtone sorte. Kakve su njihove prednosti i da li imaju mane rekao nam je jedan voćar iz okoline Apatina.
Miroslav Smiljanić iz Apatina odlučio je da se bavi voćarstvom, ali ne na uobičajen način. On podiže voćnjake sa starim, autohtonim sortama kruške. Nas je zanimalo kako mu ide ovaj posao i kakvi su njegovi dalji planovi.
Možda vas zanima
„Nalazimo se u voćnjaku sa divljim kruškama u kojem su posađene razne autohtone sorte ove voćne vrste i nekoliko naših starih sorti jabuka“, počinje razgovor gospodin Smiljanić.
Zašto ste se odlučili baš za autohtone sorte kruške?
„Zato što su to stare, dugoročne sorte, ali i zato što proizvodim rakiju od kruške, a ovakve sorte imaju posebnu aromu.“
Da li je lako na našem tržištu naći kvalitetne, bezvirusne sadnice ovakvih sorti voća?
„Na našem tržištu je veoma teško naći takve sadnice. Ja sam ih nabavljao tri godine i to sve po nekim zabačenim krajevima Srbije. Zatim sam donosio kalemove i sam kalemio. Inače, imao sam vrlo loša iskustva sa registrovanim rasadnicima, poljoprivrednim fakultetima i institutima.“
Autohtone sorte kruške imaju posebnu aromu.
Na sajtovima takvih kuća svi ističu da imaju autohtone sorte voća.
„Jeste, ali ih veoma mali broj stvarno ima. To je više marketinški trik, a vi to saznate tek kada voće krene da rađa.“
Ipak je logično da instituti imaju i ovakve voćne vrste.
„Da, ali mislim da je njima po zakonu zabranjeno da umnožavaju autohtone sorte, a uz to, mnogi od njih uopšte nemaju ponudu takvih sadnica.“
Kakva je ovo sorta divlje kruške, kada stiže na rod, da li je previše zahtevna za gajenje?
„Postoji mnogo genotipova divlje kruške. Ja sam konkretno zasadio semenjake divlje kruške, koji veoma kasno daju rod. Ovaj zasad je sada u četvrtoj godini, a ja očekujem rod tek od šeste. Zatim ću praviti rakiju od divlje kruške, a možda će jedan deo biti i od autohtonih sorti.“
Kakav randman očekujete? Recimo, od 100 kilograma krušaka koliko može rakije da se dobije?
„Od 100 kilograma divlje kruške može da se dobije od 3,5 do 5,5 litara rakije, ukoliko su izuzetni uslovi za sazrevanje i ako je veoma sunčana godina. Inače, prosek je 3,5 litre rakije.“
Na našem tržištu je veoma teško naći kvalitetne bezvirusne sadnice autohtonih sorti voća.
Kako rešavate probleme sa raznim bolestima koje napadaju autohtone sorte?
„Uglavnom se te autohtone sorte i sade zato što su otporne na većinu današnjih bolesti. Ja ne koristim nikakvu posebnu zaštitu, jedino bih mogao da kažem da obavezno uradim zimsko špricanje i da voće u fazi bobičanja plodova štitim od krastavosti.“
Kakav je procenat uspešnosti primanja voća? Vidimo da ovde ima mnogo praznih rupa za sadnice.
„To je jedan veliki problem sa kojim se borim već tri godine. Rupe koje vidite su od sadnica koje dolaze iz rasadnika. Propalo mi je više od 90% voćaka. Napada ih bakterijska plamenjača ervinija. Odmah pored je moje parče voćnjaka sa divljim kruškama, koje svake godine sve više raste i to bez ikakvih preparata.“
„Ovde sam, sa druge strane, bacio prerađeni stajnjak, veštačko đubrivo, prihranu za list, uradio sam tretman zaštite i od 225 voćaka 180 je propalo. Na ono parče zemlje nisam bacao ništa i od 330 voćaka samo dve su mi propale.“
Kakvo je interesovanje kada je reč o tržištu rakije? Kakva je cena imajući u vidu na randman o kojem smo govorili?
„Interesovanje postoji, a cena je, u odnosu na randman rakije, malo viša. Ipak, ako se neko razume u rakije, on zna o čemu sada govorim. Pojavila se sada na tržištu rakija od divlje kruške koja joj nije ni blizu po kvalitetu, ukusu…“
Od 100 kilograma divlje kruške može da se dobije od 3,5 do 5,5 litara rakije.
Dakle, imate i takav problem?
„Istina je, imam. Zato se trudim da iza mene stoji moj proizvod, a ne reklama. Kada ljudi probaju moj proizvod, on govori sam za sebe. Ostalo neka bude u drugom planu.“
Da li možda planirate da podižete neke nove zasade i da proširujete površine?
„Imam još jedan mladi zasad. Uzeo sam podlogu za dunju, pošto je ista problematika kao i sa kruškama, uzeo sam 320 podloga, tako da ću sam da kalemim i nabavljam kalem grančice. Reč je o leskovačkoj dunji, našoj domaćoj, a trenutno u rasadnicima nemaju ponudu sadnica ovog voća. Ne postoji domaći sadni materijal za našu sortu, već se on uvozi iz Holandije.“
Sagovornik:
Miroslav Smiljanić, voćar iz Apatina
Komentari