Problem sa norovirusima u voću koje se izveze sa teritorije naše zemlje na inostrano tržište, traje već nekoliko godina. U poslednih par godina ovaj problem se naročito intenzivirao usled relativno loših cena voća u otkupu i sve veće dostupne količine voća na tržištu. Zbog velikih količina voća u opticaju, mikrobiološke kontrole su, pored kontrole na opasne pesticide, sve više izražene u zemljama uvoznicama voća sa našeg tržišta.
Možda vas zanima
Pogrešno postavljeno ubeđenje kod većine berača na našoj teritoriji je to da je vizuelno čisto ubrano voće ili povrće dovoljno bezbedno sa fitosanitarnog aspekta. Međutim, uopšte nije tako. Za primer možemo uzeti viruse, koji se direktno sa berača prenose na ubrano voće, a koji se ne vide golim okom, ne menjaju ukus i miris ubranog voća ili povrća, ne izazivaju propadanje hrane, i što je bitan faktor, čuvanje plodova u hladnjačama na -20°C ili -25°C ne ubija te viruse, već ih „konzerviše“, to jest štiti, i oni kasnije nastavljaju svoj put do trpeze potrošača.
Takođe, smatra se da je adekvatna higijena ruku dovoljna za fitosanitarnu ispravnost proizvoda, ali je praksa pokazala suprotno. Naime, pored neophodne higijene ruku, moraju se preduzeti i brojni koraci koji se moraju uvesti u rutinu berača kako bi ubrani plodovi bili potpuno bezbedni za ljudsku upotrebu.
OPASNO je brati maline bez rukavica! Evo i zašto!
Pre svega, treba voditi računa o mestu podizanja zasada. Zasad treba da bude podignut daleko od mesta koja služe za odlaganje otpada (deponije), daleko od postrojenja za tretman otpadnih voda i daleko od farmi i mesta na kojima se skladišti stajnjak. Kada je reč o zgorelom stajnjaku, njega je najpoželjnije u voćnjak uneti u periodu od novembra do februara, tj. kada je voće u stanju mirovanja, i neophodno ga je odmah zafrezirati (uneti u zemljište) da bi se kasnije izbegla kontaminacija voća u vegetaciji i tokom sazrevanja.
Osim toga, neophodno je voditi računa i o zdravstvenoj ispravnosti vode za navodnjavanje, tj. treba da se koristi ispravna voda i sa mikrobiološkog aspekta, osim hemijskog, jer voda koja je zaražena virusima, ukoliko se koristi za navodnjavanje zasada u periodu zrenja plodova, takođe može biti uzrok kontaminacije, naročito ako sadrži materije fekalnog porekla. Ne direktno vezano za prethodni aspekt, u cilju sprečavanja kontaminacije plodova, neophodno je urediti toalete na mestu berbe, osim vode koja će biti higijenski ispravna za higijenu ruku. Preporučuju se ili mobilni toaleti, ili pravljenje toaleta na licu mesta, koji ne smeju biti u neposrednoj blizini eventualne akumulacije koja se koristi za navodnjavanje, zbog ukrštanja podzemnih voda. Takođe, ti toaleti moraju imati čistu vodu i sapun.
Postavlja se pitanje investicione opravdanosti izgradnje toaleta na parceli, s obzirom na to da su parcele u Srbiji pod voćem u velikom broju male površine. Teško se može ubediti proizvođač da sagradi toalet na parceli koja ima svega nekoliko ari površine, te se stoga preporučuje da se više proizvođača udruže, ako im se parcele graniče, u cilju obezbeđenja zadovoljavajućih higijenskih uslova.
Isto tako, neophodno je da berači budu zdravi, tj. da berbu ne obavljaju ljudi koji imaju simptome dijareje, povraćanja ili žutice. Neophodno je takođe posekotine i povrede, ako ih ima, prekriti adekvatno zavojem i uzdržavati se od kašlja ili kijanja na ubrano voće.
Još jedna takođe bitna stavka u procesu dobre higijenske prakse je ta da se koristi čista ambalaža za ubiranje plodova i da se ne vuče po zemlji, već da se obezbede adekvatni nosači za gajbe, ili da se na dnu, na zemlji, drži prazna gajba koja kasnije neće služiti za odlaganje voća.
Na kraju, posebno se moraju istaći akcije Ministarstva poljoprivrede, Instituta za primenu nauke u poljoprivredi i Poljoprivredne savetodavne službe na nivou Srbije, koji sprovode opsežne mere u cilju primene dobre higijenske prakse u proizvodnji voća, sa posebnim osvrtom na malinu.
Autor: D.Č.
Komentari