Iako je smokva manje zastupljena vrsta voća u Srbiji, njen sočan plod često je na našim trpezama. Zato su prerađevine i proizvode od ove voćke mnogi posetioci beogradskog Sajma etno hrane i pića rado kupovali. Na štandu jednog uzgajivača smokve iz Trebinja bilo ih je na desetine, pa smo iskoristili priliku da od njega saznamo nešto više o ovom ukusnom i veoma hranjivom voću.
Nedavno smo na beogradskom Sajmu etno hrane i pića upoznali jednog veoma zanimljivog voćara. On je iz Trebinja i odlučio je da gaji za naše krajeve retku i neobičnu voćku – smokvu. Štand gospodina Bože Vlacića dodatno je privukao našu pažnju jer je na njemu bilo izloženo desetine proizvoda od ovog voća. Za neke od njih nismo čak ni znali da postoje, kao na primer za brašno od smokvinog lista. Zato smo odlučili da porazgovaramo sa ovim lepo raspoloženim i nasmejanim Bosancem i naučimo sve što nismo znali o smokvi.
Možda vas zanima
„Beograd i Srbija su meni najdraži grad i država na svetu. Zato sam skupio snage da, bez obzira na granicu i razdaljinu, dođem na ovaj Sajam. Inače, moj projekat je smokva. Čuli ste za Trebinje – grad sunca, vina, meda i lepih žena. Međutim, niko nije spominjao trebinjske smokve. Zato sam ja pre desetak godina odlučio da podignem plantažu sa oko 500 stabala smokve.“
Koliko stabala smokve sada imate?
„Moje imanje je isto kao i tada, jer mi u Hercegovini nemamo dovoljno zemlje. Moje smokve se nalaze na nekoliko lokaliteta, jer su parcele male. To me ipak ne sprečava da gajim ovo voće i proizvodim ga u svim oblicima, od sadnica, preko svežih plodova do prerađevina i proizvoda od lista. To je, čini mi se, jedina voćka koja se ne tretira ni herbicidima ni pesticidima, zato mi je još draža.“
„Prodajem sadnice, zatim sveže i suve smokve, prerađevine od zelenih plodova… Pravim džemove od smokve, sa šećerom i bez njega, oguljene smokve, rakije, likere i brašno od smokvinog lista, koje je veoma dobro protiv šećerne bolesti, kao i kod bronhitisa i astme. Brašno može da se koristi sa vodom, ali i sa mlekom. Dakle, smokva je za nas još uvek neispitana voćka i nismo ni svesni koliko možemo proizvoda da napravimo od nje“.
Koji se proizvod najviše prodaje?
„Zavisi šta probate. Ako ste probali slatko, sigurno ćete kupiti taj proizvod. Ukoliko ste pak odlučili da probate kolačiće sa smokvom, sigurno ćete kupiti i njih.“
Smokva je za nas još uvek neispitana voćka i nismo ni svesni koliko možemo proizvoda da napravimo od nje.
Kada je u Trebinju sezona smokve, kada se ovo voće bere?
„Smokva je unikatna voćka i kada je reč o berbi. Ona se ne bere samo jedan dan, već plodove sa jednog stabla možete da berete i više od dva meseca. Ja imam 7 vrsta autohtonih sorti za Hercegovinu, od petrovače do zimnice, koju sam donedavno brao. Dakle, na mom imanju berba traje barem šest meseci, iako nemam ni hladnjaču ni bilo kakve objekte za skladištenje i preradu voća.“
Koliki vam je godišnji prinos?
„To zavisi od godine i od stabla. Smokva, čim se posadi, iste godine može i da se bere. Stabla koja su stara po 7 ili 8 godina mogu da daju i po 100 i više kilograma roda.“
Da li planirate da još malo proširite proizvodnju, ili ste zadovoljni trenutnom?
„Ja sve radim sa ovih svojih deset prstiju, a malom čoveku nije lako da uđe u velike poslove. Nemam pomoć i podršku, ali sam ja takav po prirodi, ne volim da kukam, a volim da radim.“
Da li je teško napraviti ove proizvode i jesu li vam za njih potrebni neki specijalni tradicionalni recepti?
„Mogao bih da kažem da se 90% mojih proizvoda pravi po starim, tradicionalnim receptima. Ništa se ne pravi industrijski. Na primer, za slatko od smokava, svaku smokvu prvo oljuštimo, zatim je stavimo u šećer u kojem odstoji tokom noći. U ovim proizvodima nema vode, samo smokava, šećera, limunske kiseline i jedne trave koja daje rok trajanja i služi kao konzervans.“
Da li ljudi pitaju za cenu ili kupuju sve što im se dopada?
„Kupuju, ali se cenkaju. Takvo je vreme došlo, svi moramo da se cenkamo.“
Pročitajte kako se gaje smokve i kako ih imati na dohvat ruke!
Sagovornik:
Božo Vlacić, voćar iz Trebinja
Komentari