Foto:PixabayValjevci su poznati po gajenju šljive i maline, ali u grad na Kolubari stiglo je i egzotično voće iz Afrike. Neobično, ali ukusno voće – kivano, na svom imanju u Beloševcu uzgaja Nikola Paunović. Za gajenje kivana ili afričke bodljikave dinje, zainteresovao se nakon jedne televizijske reportaže, nabavio je seme ove billjke i već u februaru krenuo sa setvom. Prve bodljikave plodove, svetlo zelene boje, zbog čega najviše liči na kivi, ukusa kombinacije banane, dinje, krastavca i limete, obrao je početkom septembra.
„Volim nove stvari i da proizvodim nešto što nije karakteristično. Kivano me zainteresovao prvenstveno što ga nisam viđao osim na televiziji i rešio sam da probam. Ove godine sam podigao plantažu sa preko 200 sadnica. Ovo je probna proizvodnja da vidim kako će da uspeva na otvorenom po zemlji i u špaliru, ali i u plasteniku, da bi na taj način video u kojim uslovima će da daje najbolji prinos, kvalitet i ukus ploda“, ispričao nam je Paunović.
Voće, koje je dobilo ime po kiviju, uspeva u našim uslovima, nije zahtevno za gajenje, jedino što je potrebno da se sačeka par meseci da sazri, od ranog proleća do jeseni. Jednogodišnja je biljka, a kako priča Paunović po jednoj biljci ima 30 do 40 plodova prosečne težine oko 400 grama. Po gajenju najsličnija je krastavcu s tim što ne zahteva veliku količinu vode, ali voli sunčana i topla mesta.
možda vas zanima
Idealni tip krošnje za uzgoj viljamovke
16/04/2018
Uzgoj i cena kivana
„U plastenicima daje daleko veći prinos nego na otvorenom polju, mada je i na otvorenom rod zadovoljavajući. Zadovoljniji sam biljkama koje su gajene u plasteniku i u špaliru, dok za ove koje su po zemlji sada je teško dati ocenu jer su prekrivene listovima“, kaže naš sagovornik.
Osim stajnjaka i navodnjavanja čistom vodom nije koristio mineralna đubriva, niti bilo koja druga biljna hraniva. Kako sam kaže, nije bilo pojave bolesti ni štetočina tako da nije bilo potrebe ni za primenu hemijskih preparata za zaštitu.
Paunović navodi da u Valjevu malo ljudi zna za ovu biljku bogatu vitaminima i njenim lekovitim svojstvima. Sa druge strane, kako kaže ni njena cena nije pristupačna za naše ljude. Prošle godine u velikim trgovinskim lancima u Beogradu kilogram kivana se kretao od 1.200 do 1.500 dinara, dok bi ove godine na veliko prema trenutnim informacijama kilogram bio oko šest evra.
„I to je otkupna cena po kojoj bi kivano proizveden u Srbiji išao za izvoz, jer kod nas generalno postoji problem sa plasmanom. Postoji interesovanje otkupljivača iz Hrvatske koji bi krajem godine otkupio sve količine kivana od više proizvođača, ali kako nam je rekao tek kada proda svoj porizvod“, rekao je Paunović.
On dalje navodi da se kod nas u proseku cena se kreće od 700 do 800 dinara za kilogram.
„Pokušao sam sa prodajom putem društvenih mreža i ima interesovanja. Ima mušterija koje dolaze jednom do dva puta sedmično i kupe po desetak komada, a ja komad težine oko 300 grama prodajem za 250 do 300 dinara”, navodi Paunović.
Osim kivana Paunović se oprobao i u gajenju gorke dinje, koja takođe vodi poreklo sa afričkog kontinenta. Za nju kaže da izuzetno dobro rađa, brzo sazreva i jede se dok je zelena. U njegovoj bašti ove godine bilo je mesta i za peruansku jagodu iz Južne Amerike gde se uzgaja kao povrće.
Komentari