Da je ova godina jedna od najboljih u protekloj deceniji za malinare, ovih dana potvrđuje i cena dvorodih sorti, koje samo u valjevskom kraju hladnjačari plaćaju više od 500 dinara! Ovom malinarskom sezonom, koja što se tiče dvorodih sorti traje od kraja proleća pa sve do prvih mrazeva, malinari su prezadovoljni.
Foto:Dejan DavidovićCena dvorodih malina duplirana u odnosu na lane
Dragan Ćirković iz Jakova, koji malinu gaji već šest godina, kaže da je zadovoljan prinosom i cenom, iako je površine zbog loše cene prethodnih godina smanjivao, pa sada ovo voće koje mu donosi dodatni prihod gaji na površini od 10 ari.
„U principu cenom moramo biti zadovoljni jer je u odnosu na prošlu godinu u najmanju ruku duplirana. U Vojvodini se prošle godine cena kretala oko 200 dinara za kilogram, a ove u najvećem delu berbe 470. Lično, svu svoju proizvodnju prodajem direktno krajnjim kupcima pa je moja cena konstantno bila 500 dinara, i na početku i sad na kraju. U tom smislu smatram da je mogla i više ali svakako sam zadovoljan”, kaže Ćirković.
MOŽDA VAS ZANIMA
Rod podbacio mešovito: negde 10 negde 80 posto
Međutim, prema rečima Ćirkovića to samo prividno deluje tako dobro, jer kako kaže, kada se uzme u obzir da su svi troškovi proizvodnje porasli – đubriva, repromaterijal, trošak radnika i berača, a istovremeno klimatski uslovi pogoršali i svake godine su sve teži za proizvodnju, dolazimo do situacije da je uz povećan trošak u proizvodnji i prinos u proseku pao.
Procene govore da je u nekim zasadima rod potpuno podbacio čak i do 80 odsto, dok u nekim zasadima nije mnogo, a naš sagovornik kaže da je u njegovom zasadu u odnosu na prošlu godinu rod manji za 10 do 15 procenata.
„Po slobodnoj proceni verujem da su dvorodne sorte izrazito trpele i osim prvog roda koji je u vreme intenzivnog porasta imao temperaturna kolebanja, bila je visoka temperatura u februaru, pa mraz u martu, zatim dugi kišni periodi bez sunca, a onda pred rod i u rodu svedočili smo rekordno visokim temperaturama od preko 40 stepeni uz minimalnu količinu padavina, došli smo do situacije gde više nije ni upitna cena, koja mora ostati visoka, već do samog pitanja egzistencije malinarstva na teritoriji čitave zemlje. Rod je svake godine sve manji i pitanje je kako i uz kolika ulaganja u proizvodnju i znanje se može situacija promeniti na bolje u narednom periodu”, ističe Dragan Ćirković.
Dvorodim sortama nije potreban naslon, nema izmrzavanja
Po oceni Jovana Milinkovića iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Valjevo” ova godina je mnogo bolja za dvorode sorte maline nego za jednorode. Navodi da tehnologija gajenja nije komplikovana, nije im potreban poseban naslon, ne podižu se na špalir, nema izmrzavanja, nema bolesti, prinos je malo manji u odnosu na jednorode sorte ali ako se dobro radi uz punu agrotehniku mogu da se ostvare dobri prinosi, a kao što je ova godina pokazala i dobra zarada.
Foto:Dejan Davidović„Kilogram u otkupu je 520 dinara što je prosto neočekivano, za maline ta cena nikada nije bila. Verovatno se nešto dešava na tržištu, jer je očigledno došlo do nekog poremećaja čim je cena tako visoka. Njihova prvenstvena namena u početku je bila za upotrebu u svežem stanju i niko nije razmišljao o tome da će neko brati maline u oktobru mesecu i predavati u hladnjaču. Međutim, usled nedostatka malina na tržištu i kako je svaki plod jako bitan, i cena je 520 dinara za kilogram što se nije moglo zamisliti na početku berbe”, kaže Milinković.
Proizvođači sve više zainteresovani za enrosadiru i himbo top
On navodi da su proizvođači sve više zainteresovani za gajenje „polke”, ali i novih sorata poput „himbo topa” i „enrosadire”, jer ova cena njima daje prostor i mogućnost da ih tehnološki odrade onako kako zahtevaju. To znači da imaju sistem za navodnjavanje, mrežu za zasenu, da im se daje dovoljno hrane u svakom trenutku pošto njih hvata sušni period koji je nepovoljan za metabolizam biljaka. Međutim, pored reka malo je svežije i ako ima dovoljno vode i hrane koja je izbalansirana te maline daju jako dobre prinose.
„Dvorode sorte maline su sorte koje bi po meni trebalo da produže sezonu berbe i da nadomeste ono što jednorode sorte u našem kraju ne mogu da daju, zato što smo u poslednjih nekoliko godina ispreskakali neke stvari u gajenju malina i to se jako odrazilo naročito u pogledu kvaliteta i prinosa, što dvorode sorte mogu da nadomeste”, zaključuje Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.
Komentari