Prerađeno i upakovano u dobro i primamljivo pakovanje, voće lako nalazi put do kupca. U to su se uverili i voćari iz valjevskog kraja, koji osim sveže maline, prodaju šljivu, kupinu, ribizlu prerađenu u vidu slatka, sokova, džemova i raznih vrsta likera. Tokom godine prodaju na desetine manjih ili većih tegli i flaša, a sve to proizvode na stari način, uglavnom kraj šporeta na drva.
Možda vas zanima
Da se zarada krije i u malim teglama potvrdili su nam i na Sajmu voćarstva koji je prvi put ove godine održan u Valjevu, 17. i 18. marta, na ekonomiji Poljoprivredne škole sa Domom učenika „Valjevo“.
Voćarska proizvodnja isplativija od rada u muzičkoj školi
Maksimovići iz Brankovine na skoro dva hektara gaje malinu, jagodu, šljivu, borovnicu. Deo roda na tržište odlazi u svežem stanju, a ostalo Biljana, koju smo zatekli na Sajmu, preradi u sokove i slatko.
„Sa plasmanom ove robe nemamo problema. Sve što se proizvede može lako da se proda i da se postigne veća cena nego što je to slučaj sa svežim plodovima. Trenutno se dobra cena postiže za borovnicu koju gajimo na oko 40 ari, pa zato planiramo proširenje površina pod ovim voćem. Prošle godine prinos je bio oko jedne tone, a za kilogram ovog voća dobija se 600 dinara“, kaže Biljana.
Zadovoljna je i Vera Lukić iz Poćute. Kaže „potrebno je samo imati tržište i nema problema“. Ona ga je pronašla u Beogradu, a nama pokazuje samo jedan deo od onoga što proizvede. Tu je i slatki i slani program, od zimnice do ceđenog soka od aronije. Godišnje u raznim oblicima preradi voća i povrća za oko 5.000 tegli i flaša.
Ako voće nije prodato u svežem stanju, ono može da se preradi i uvek imate zaradu. Cene su pristupačne, slatko je 400 dinara, džem 250, likeri 500, tako da možemo da se uklopimo i mi i potrošači.
Računicu je pronašla i Kata Lukić iz osečanskog sela Lopatanj. Pod voćem imaju blizu pet hektara. Oko 60% roda maline, kupine, trešnje, višnje i šljive Kata i njena svekrva prerade, a zatim prodaju tokom cele godine.
Lekovite prerađevine od šumskih plodova – novitet na pirotskom tržištu zdrave hrane
„Prošle godine je bila loša otkupna cena kupine, ali mi je nismo pustili da propadne, pa sam od nje pravila sok, liker, vino, slatko, džem. Pa tako, ako voće nije prodato u svežem stanju, ono može da se preradi i uvek imate zaradu. Mislim da su cene pristupačne, slatko je 400 dinara, džem 250, likeri 500, tako da možemo da se uklopimo i mi i potrošači. Problem je sa radnom snagom jer teško može da se sve postigne u letnjem periodu kada mora da se bere voće, a uz to i da se prerađuje. Razmišljam o proširenju proizvodnje i angažovanju radnika, ali o tom potom. Za sada smo zadovoljni“, priča Kata.
Inače, dvodnevni Sajam voćarstva, koji su organizovali Grad Valjevo, preduzeće „Agrorazvoj – valjevske doline“, Poljoprivredna škola i PSSS Valjevo, okupio je 50 izlagača, a osim izložbe proizvoda od voća, sadnica, mehanizacije, posetioci su mogli da prisustvuju predavanjima iz oblasti voćarstva, pokaznim vežbama jer je ideja organizatora bila da „Sajam ne bude samo izložbeni, već kako doći do proširenja sirovinske baze, kako do više hektara pod voćem i pomoći onima koji žele da uđu u ovaj posao“.
Valjevski kraj ima odlične agroekološke uslove za proizvodnju, ali je potrebno podizati intenzivne zasade sa protivgradnim mrežama, sistemima za navodnjavanje, sa uvođenjem novih sorti, gde bi se išlo na povećanje prinosa i na sigurnu proizvodnju.
„Valjevo je bilo centar proizvodnje voća, ali mislim da u poslednje vreme grad i ova regija nisu pratili savremene tehnologije u voćarskoj proizvodnji. Ovaj kraj ima odlične agroekološke uslove za proizvodnju, ali je potrebno podizati intenzivne zasade sa protivgradnim mrežama, sistemima za navodnjavanje, sa uvođenjem novih sorti, gde bi se išlo na povećanje prinosa i na jednu sigurnu proizvodnju. Nije ovo dobar region samo za proizvodnju šljive, nego i za ostale voćne vrste: jagodu, malinu, borovnicu, trešnju, višnju, jabuku, krušku, dunju“, ocenio je prof. dr Zoran Keserović na naučnom skupu „Izazovi voćarstva u Srbiji“.
On je obećao da će Valjevu pomoći u razvoju voćarske proizvodnje, ali je podvukao i da nema napretka bez novih tehnologija i udruživanja. Predložio je model Vojvodine u formiranju Fonda za poljoprivredu, ali i da država preko Poljoprivrednih stručnih službi finansira podizanje oglednih zasada u celoj Srbiji.
Gajenje šipurka isplativije od lešnika i paprike
Zamenik gradonačelnika Valjeva, Dragan Jeremić, smatra da je „Valjevo i ceo region na marginama“ što se tiče ulaganja u poljoprivredu. Zatražio je pomoć i da struka i lokalna samouprava zajedno nastupe pred ministarstvom poljoprivrede sa zajedničkim idejama vezanim za ovaj region.
Imamo čvrsta obećanja Vlade Srbije da će ovde u najkraćem mogućem roku biti otvorena jedna fabrika za preradu voća i povrća koja će zapošljavati 300 do 350 ljudi.
Prilikom otvaranja Sajma gradonačelnik Valjeva, Slobodan Gvozdenović, rekao je da je ove godine za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje gradskim budžetom opredeljeno 16 miliona dinara, ali da se ne možemo osloniti samo na subvencije.
„Imamo čvrsta obećanja Vlade Srbije da će ovde u najkraćem mogućem roku biti otvorena jedna fabrika za preradu voća i povrća koja će zapošljavati 300 do 350 ljudi. Tu vidimo veliku šansu za valjevski kraj, ne samo za one koji će biti zaposleni, već i za sve one koji se bave voćarstvom i poljoprivredom uopšte, da plasiraju svoje proizvode i na taj način dokažemo ono što smo oduvek tvrdili – da su naša sela najveće fabrike hrane“, zaključio je gradonačelnik Gvozdenović.
Autor teksta i fotografija: Dejan Davidović
Komentari