Delegacija Čilea nedavno je posetila naše proizvođače malina na zapadu Srbije. Nju su činili mali proizvođači malina iz Čilea; mali, srednji i veliki hladnjačari; predstavnici fabrika za preradu maline i predstavnici Ministarstva poljoprivrede iz te zemlje. Njihovi utisci su, kako saznajemo, više nego pozitivni.
Srbija je jedna od 12 zemalja koje se ubrajaju u najveće proizvođače malina na svetu. Voćari iz tih zemalja godišnje proizvedu 80% ukupne svetske proizvodnje tog voća. Prve 4 zemlje sa te liste su: Poljska, SAD, Srbija i Čile. Zato su one u stalnom kontaktu, razmenjuju znanja i iskustva u gajenju malina i trude se da svako svoju proizvodnju dovede do savršenstva.
Takva saradnja bila je i razlog za nedavnu posetu Srbiji delegacije iz Čilea. Nju su činili mali proizvođači malina iz te zemlje; mali, srednji i veliki hladnjačari; predstavnici fabrika za preradu maline i predstavnici Ministarstva poljoprivrede iz te zemlje.
Možda vas zanima
Silvia Largos, malinarka iz Čilea, kaže: „Ja maline gajim na oko hektar zemlje. Volela bih da proširim svoju proizvodnju pa sam došla u Srbiju da steknem nova znanja o ovom poslu, ali i da razmenim iskustvo sa malinarima ovde, s obzirom na to da su naše tehnologije gajenja veoma slične. Veoma sam zadovoljna ovom posetom i drago mi je da sam baš ja bila deo delegacije iz Čilea, koja je posetila vašu lepu zemlju”.
Tokom petodnevne posete, Čileanci su, osim u prestonici, bili i u gradovima koji su najpoznatiji po proizvodnji malina u Srbiji: Arilju, Čačku, Valjevu, Užicu… Njihovi utisci su, kažu, više nego pozitivni.
Felipe Roses, generalni sekretar Međunarodne organizacije proizvođača maline, ističe: „Za mene ovo nije nikakvo iznenađenje, s obzirom na to da već 20 godina dolazim u Srbiju, ali mnogo članova naše delegacije prvi put je u vašoj zemlji i oni su zaista oduševljeni. Osim toga, dopao im se i doček koji nam je vaš narod priredio i ljubaznost srpskog naroda. Shvatili smo da imamo mnogo toga zajedničkog što je ovo iskustvo učinilo još lepšim i na ličnom i na profesionalnom nivou”.
Osim o tome kakvi su utisci Čileanaca, želeli smo da saznamo i nešto više o formiranju cene malina u Čileu i da li se, kao i kod nas, vode sukobi između proizvođača i otkupljivača.
Srbija je jedna od 12 zemalja koje se ubrajaju u najveće proizvođače malina na svetu. Voćari iz tih zemalja godišnje proizvedu 80% ukupne svetske proizvodnje tog voća.
Silvia Largos objašnjava: „Kod nas zapravo ne postoji tako nešto da se više proizvođača udruže i zajedno nastupe pred hladnjačarima. Mi se samostalno dogovaramo sa njima i gotovo uvek prihvatamo cenu koju nam ponude”.
U Čileu, prosečan rod maline kreće se od 6 do 10 tona po hektaru. Kada je reč o sortimentu, najčešća je dvorodna sorta Heritidž koja se uglavnom prodaje na američkom tržištu. Druga najzastupljenija sorta je Miker koja odlazi na francusko tržište.
Karlos Kulenkant, predstavnik hladnjačara iz Čilea, dodaje: „Naši proizvođači mogu slobodno da izaberu kojoj hladnjači će prodavati svoje maline. Ove godine prodajna cena za nas hladnjačare, za najbolji kvalitet malina, za Evropsko tržište iznosila je 3,4 dolara po kilogramu. Proizvođači su dobijali po 2 dolara. Isplate se obično vrše dnevno, odnosno istoga dana kada i predaja robe”.
U Čileu, Nacionalni institut za razvoj poljoprivrednog sektora, pri Ministarstvu poljoprivrede, ima glavni zadatak da se posveti unapređenju malih proizvođača, kojih, kada je reč o malinarima, ima oko 250.000.
Rodrigo Kampo iz Ministarstva poljoprivrede u Čileu, objasnio nam je: „Jedan od instrumenata podrške malim voćarima su krediti, a drugi je tehnička podrška. Ovu pomoć oni mogu da koriste od faze podizanja zasada sve do berbe malina. Takođe, pružamo i podršku sistemu kontrole kvaliteta. Na taj način želimo da povežemo velike i male proizvođače, odnosno industriju i male. Tako dobijamo lanac u kojem su sve karike zadovoljne”.
Čilenaci, kažu, srpske malinare ne doživljavaju kao konkurenciju. Naprotiv. Njima je u interesu da naši voćari postignu što bolju cenu malina na evropskom tržištu, kako bi ona kasnije bila bolja i kod njih. Njihova zemlja je mnogo veća od naše i mnogo je više malinara, pa je zato veći i posao oko ove grane poljoprivrede. Ipak, imanja koja su posetili na zapadu Srbije, kažu predstavnici delegacije, dugo će pamtiti i voleli bi da se saradnja između naše dve zemlje nastavi. Zato je sada red da naša delegacija uzvrati posetu Čileu. Oni će nas, kažu, veoma rado ugostiti.
Sagovonici:
Silvia Largos, malinarka iz Čilea
Felipe Roses, generalni sekretar Međunarodne organizacije proizvođača maline
Karlos Kulenkant, predstavnik hladnjačara iz Čilea
Rodrigo Kampo, Ministarstvo poljoprivrede u Čileu
Komentari