Iako je berba grožđa i drugog voća i dalje u toku, valja razmišljati unapred. Ko god pravi vino ili rakiju imaće i kominu, a komina se može dobro iskoristiti i u poljoprivrednoj proizvodnji.
Od 10 kilograma grožđa dobija u proseku između 7 i 8 litara vina. Kada su rakije u pitanju za dobijanje jednog litra potrebno je 10-15 kilograma u zavisnosti od vrste voća, pa čak i do 20 za rakiju od malina. Šta god da se pravi, ostaje komina koja se dalje može koristiti u poljoprivredi.
Možda vas zanima
Kako koristiti kominu?
Iako svima prvo pada na pamet pravljenje komovice, to je samo jedna od opcija za korišćenje komine, ali čak i u tom slučaju, ostaće dosta suve materije koja se može iskoristiti.
Kako se pravi brendi od jabuke?
Voćari i vinogradari, naročito ako koriste svoje voće za pravljenje vina i rakija, treba ozbiljno da uzmu u obzir i druge opcije za korišćenje komine. Ovo važi i za one koji kupuju voće kao sirovinu jer se od ostataka proizvodnje može napravidi još proizvoda koji mogu doneti još zarade.
Organsko đubrivo
Komina može biti odlično đubrivo iako nije najbogatija u pogledu hranljive materije koje su prisutne u njoj. I pored toga, odlična je za poboljšavanje strukture zemljišta. Iako postoji praksa da se komina ostavlja na zemlji u cilju đubrenja, kompostiranje ima višestruke prednosti, pre svega zbog mineralnog obogaćivanja đubriva.
7 saveta kako da iskoristite organski otpad i napravite kompost
Pravljenje komposta od komine uključuje i dodavanje drugih ostataka biljne proizvodnje. Tu spada svakako i uvenulo lišće i ostaci od orezivanja. Preporučuju se i piljevina, slama i seno. Naravno, ostaci koji su zaraženi iz predostrožnosti treba da budu spaljeni.
Cilj dodavanja i drugih biljnih ostataka je podizanje nivoa NPK koji u komini nisu prisutni u velikoj koncentraciji. Doduše, znatna je razlika između različitih vrsta voća i komine od vina i rakije. Primera radi, komina od belog grožđa ima mnogo veću koncentraciju azota i šećera od komine crnog grožđa iz standardnog procesa proizvodnje vina. Razlog za to je što se komina crnog grožđa ostavlja da fermentira zajedno sa voćnim sokom, dok to nije slučaj sa belim grožđem i prozivodnjom belog vina.
Koje su česte greške u kompostiranju?
Pri pravljenju komposta valja obratiti pažnju na rastresitost materije koja se kompostira. S obzirom na fizičko-mehanička svojstva komine, pametno je dodati materije koje će smesu učiniti rastresitijom i time obezbediti kiseonik za bakterije kojima je potreban. Jedna od mogućnosti je naravno i sušenje komine da bi se višak vlage uklonio pre kompostiranja.
Komina se može pomešati sa stajnjakom i ostaviti da zgori. U ovom slučaju mikroorganizmi stajnjaka razgrađuju ostatke voćne proizvodnje.
Kako da sačuvate kompost preko zime?
Komina kao hrana
Komina voća koje je bogato celulozom, kao što su na primer jabuke, se već dugo koristi u ishrani stoke. U poslednjih nekoliko godina preporučuje se ishrana stoke i kominom od grožđa. Jedan od razloga za to je eksplozija u vinarstvu koja za posledicu ima veliku količinu otpadne materije.
Sva komina je, pored celuloze, bogata i šećerima, organiskim kiselinama, taninima, vitaminima, antioksidansima i drugim materijama koje su prisutne u voću. Ali ne treba zaboraviti da se u komini može naći i kvasac od vrenja, što naročito važi za kominu koja ostaje od proizvodnje crvenog vina.
Komina koja sadrži kvasac, sadrži i vitamine B kompleksa. U kombinaciji sa drugom stočnom hranom, dobija se odlična hrana za tov stoke. Razlog za to je što kvasac, a pogotovo vitamini B kompleksa životinjama, kao i ljudima uostalom, povećava apetit. Prisustvo koštica u komini je takođe od koristi za životinje, a to naročito važi za koštice grožđa. Naravno, može se kombinovati sa drugom stočnom hranom.
Komentari