Svi znamo da je Srbija najveći izvoznik malina na svetu, barem su nam to oduvek pričali. Ali, da li je to još uvek tačno? Poslednjih godina, srpski poljoprivrednici i proizvođači malina imali su mnogo problema, a izazovi se još uvek ne smiruju. Ipak, i dalje se ne može poreći da srpska malina ima dobar položaj na svetskom tržištu.
Da li Srbija i dalje drži titulu najvećeg izvoznika malina na svetu?
Malina je vredan proizvod zato što spada u vrste voća koje se, po količini, proizvode najmanje u svetu – godišnje se na tržištu nađe samo oko 400.000 tona. Poređenja radi, za banane je ova brojka negde oko 130 miliona tona.
Možda vas zanima
Srpska malina je odavno poznata kao visokokvalitetna, a posebno se izdvajaju sorte vilamet i miker, koje čine najveći udeo u proizvodnji.
Maline se kod nas većinski gaje u Zapadnoj Srbiji, na malim gazdinstvima – izdvajaju se opštine Arilje, Guča, Kosjerić, Ivanjica, Mionica, Krupanj, Valjevo, Brus, i Bajina Bašta.
Proizvodnja i izvoz su u padu već nekoliko godina, ali uprkos mnogobrojim izazovima, Srbija se i dalje kotira među najboljim svetskim izvoznicima maline.
Naša najveća konkurencija u proizvodnji su Poljska, Čile, i Rusija – ali Rusija proizvodi samo za svoje tržište, te u smislu izvoza nije konkurent.
Zato se može reći da smo u top 3 sa Poljskom i Čileom. Meksiko je tu negde takođe, te zbog ove države povremeno padnemo na četvrto mesto.
Iz godine u godinu se menja koja država je na prvom mestu, i to uglavnom zavisi od uspešnosti sezone kojoj najviše doprinose klimatski faktori.
Gde najviše izvozimo?
Srbija izvozi maline u preko 50 država. Što se tiče Evrope, jasno je da nam je najveći konkurent Poljska, posebno kada je u pitanju izvoz na tržišta Nemačke, Velike Britanije, Belgije, i Francuske. Nemačka apsorbuje oko jedne trećine našeg ukupnog izvoza, i ona je najveći uvoznik maline u svetu.
Ipak, udeo srpske maline na nemačkom tržištu se smanjuje, i to nije zbog Poljske (koja uvozi više maline nego mi u ovu državu), već zbog povećanja uvoza maline iz Ukrajine, koja je jeftinija (iako ni izvozna cena srpske maline nije naročito visoka).
Znatno manje količine izvozimo u Francusku u poređenju sa Nemačkom, ali srpska malina čini najveći deo francuskog uvoza maline – više od 30 odsto. Treće po veličini tržište za naše maline je Belgija, a na četvrtom mestu se nalazi Velika Britanija, za koju smo takođe najveći uvoznik.
Oscilacije u izvozu
Iako se srpska malina još uvek drži na svetskom tržištu, zabrinjavajući je podatak da je uvoz u ključne zemlje u stalnom opadanju poslednjih godina. To je delimično posledica smanjene potražnje u Zapadnoj Evropi, gde je prodaja malina u supermarketima opala za skoro trećinu između 2020. i 2022. godine.
Od 2019. do 2023. godine, Srbija je u proseku izvozila 98.000 tona zamrznute maline godišnje, ali brojke nisu bile iste svake godine, što pokazuje pad izvoza. Najveći izvoz bio je 2019. godine, kada je dostigao više od 114.000 tona, dok je 2022. pao na 68.000 tona. U 2023. godini izvoz je bio oko 72.000 tona.
Trenutno stanje u proizvodnji i izvozu malina
Izvoz malina je u padu, a uslovi u kojima malinari rade nisu ni blizu dobri. Glavni problemi s kojima se suočavaju su nedostatak sezonske radne snage, loša otkupna cena malina i visoki troškovi proizvodnje.
Malinari, koji gotovo svake godine organizuju proteste, bore se sa značajnim poskupljenjima goriva, đubriva i pesticida zbog globalne inflacije. Otkupna cena maline je tako niska da ne pokriva troškove, zbog čega mnogi ostaju bez profita.
Situaciju pogoršava i povećana konkurencija iz Čilea, Poljske i Bosne i Hercegovine, gde je proizvodnja malina u porastu. Da bi malinari mogli da ostvaruju profit, otkupna cena bi morala da bude bar 350 dinara po kilogramu, kako bi pokrili troškove proizvodnje i platili berače.
Kako je Valjevo izgubilo titulu lidera u proizvodnji maline?
Još jedan važan faktor koji utiče na loš prinos malina su klimatske promene. Neuobičajeno tople zime i proleća, dugi sušni periodi i kasni mrazevi predstavljaju ozbiljan problem. Ove godine je aprilski mraz uništio prvi i deo drugog roda.
Grad, koji je prouzrokovao velike štete od Valjeva do Ivanjice, takođe je uticao na rod. Posledice ovih nepogoda biće vidljive i naredne godine jer su uništeni novi izdanci.
Sve će se manje saditi
Prema zvaničnoj statistici, u Srbiji se malina uzgaja na 18.625 hektara, a prosečno rodi oko pet tona po hektaru, što bi značilo proizvodnju od nešto više od 94.000 tona.
Ipak, Asocijacija malinara Srbije tvrdi da su ove brojke u stvarnosti dosta manje i da se malina zapravo gaji na svega 14.000 hektara, a da će sledeće godine zasada biti još manje, prvenstveno zbog dogovorene cene od 250 dinara po kilogramu.
Kako da oporavimo malinarstvo?
Klimatski izazovi će sledeće godine biti još teži, te većina malinara smatra da treba ulagati u sisteme za navodnjavanje, ali i otpornije sorte malina. Potrebno je i poboljšanje infrastrukturnih kapaciteta poput hladnjača i postrojenja za preradu.
Srpski izvoznici bi mogli da se posvete diverzifikaciji tržišta ali i brendiranju srpske maline kao visokokvalitetne, čime bi se mogla postići bolja izvozna cena. Ipak, sve to neće biti dovoljno ako država ne odluči da pomogne malinarima.
Mere za smanjenje troškova proizvodnje koje bi mogle pomoći su subvencije za pesticide i gorivo, kao i lakši pristup kreditima za male i srednje poljoprivrednike.
Izvor: Nova ekonomija
Komentari