Na plantaži borovnice, koju su podigli pre šest godina u selu Šutci kod Ljiga, Palalići su prošle godine ubrali 1.280 kilograma plavih plodova. Ove sezone, do sada  je to bilo 750 kilograma, ali će kažu prinos biti dosta manji nego prošlogodišnji, pre svega zbog drastičnijeg orezivanja, ali je zato navode krupniji plod.

Prve sadnice visokožbunaste američke borovnice u ovom ljiškom selu, koje se graniči sa Belanovicom, Slobodan Palalić sa suprugom, kćerkom i sinom zasadio je 2014. godine. Na površini od 25 ari trenutno je u rodu 500 sadnica različite starosti, a preostalih 100 prve plodove doneće idućeg leta. Za dve do tri godine kada zasad bude u punom rodu nadaju se ozbiljnijoj količini od bar 2.000 do 2.500 kilograma.

Za gajenje borovnice Slobodan se zainteresovao još 2011. godine, kada je na internetu pronašao prve informacije o ovoj biljci. Vremenom je sve više učio o njenom gajenju, da bi sa svojom porodicom odlučio da kupe imanje nadomak Ljiga, registruju poljoprivredno gazdinstvo i podignu plantažu ovog voća. Palalići inače žive i rade u Beogradu, a Slobodan je kako kaže već tri godine aktivni penzioner. Ovo je sedma godina kako od aprila do oktobra boravi na imanju u Belanovici, a preostali deo godine je u Beogradu.

Možda vas zanima

Primena mikrobioloških đubriva u voćarskoj proizvodnji

Voćarstvo

31/08/2020

Šta je sve potrebno znati da biste uspešno gajili aroniju?

Voćarstvo

30/08/2020

Sve o gajenju oraha: Jesen najbolje vreme za sadnju

Voćarstvo

17/09/2024

„Nemamo mi neke velike ambicije za velikim posedima i velikom proizvodnjom. Ja sam sa mojom porodicom u ovaj posao ušao sa idejom da pokušamo da gajimo borovnicu i da nešto proizvedemo. Naš osnovni pristup od samog početka i našta smo ponosni, je da u proizvodnji ne koristimo herbicide i pesticide“, kaže Slobodan i dodaje: „Nemamo sertifikat o zdravoj hrani i ne želimo da ga imamo, jer sam video da tu ima mnogo zloupotreba, skup je za male proizvođače i mora da se obnavlja svake godine. Mi dajemo samo garanciju da kod nas u proizvodnji ne koristimo hemijska sredstva, a ukoliko neko sumnja to može da proveri ako odnese plod na analizu“.

Prvo što su nakon kupovine imanja i podizanja plantaže morali jeste da pronađu vodu, jer borovnica ne može bez redovnog zalivanja. Izbušili su arterski bunar na dubini od 70 metara. Borovnica je voćka koja traži stalno zalivanje, a kada nema padavina sadnice zalivaju svaki dan u količini od 3.000 do 4.000 litara.

Slobodan kaže da je cela porodica angažovana na imanju i da sve poslove od košenja, zalivanja, rezidbe borovnice, odstranjivanja korova, branja do prodaje isključivo obavljaju sami. Jedino u sezoni berbe anagažuju još berača. Na taj način smanjuju troškove, jer kako navodi ko ima male posede ako bi sve platio onda bi morao da ugasi proizvodnju.

„Što se tiče tržišta, za nas male proizvođače, nema nekih ozbiljnijih problema, jer mi veoma male količine isporučujemo hladnjačarima. Ja godišnje hladnjačarima prodam maksimalno 100 do 150 kilograma, a sve drugo ide na beogradsko tržište“, navodi naš sagovornik.

Njihovu borovnicu, kako kaže, prodaju putem društvenih mreža i zatim razvoze do kupaca. To dosta dobro funkcioniše, a ove godine možda i najbolje.

„Trudimo se da budemo jeftiniji od marketa, a naša prednost je što kupci dobijaju svežu borovnicu koju distribuiramo dan nakon branja, dok u marketima imate borovnicu koja stoji po 7 do 10 dana“, priča nam Slobodan.

Pre dve godine Slobodanova supruga napravila je i prve količine džema od borovnice, koji u sebi sadrži mali procenat šećera, i koji su poklonili komšijama i prijateljima. Prošle godine prodali su oko 70 kilograma džema, a ove godine planiraju da povećaju proizvodnju. Kilogram svežeg ploda borovnice na početku berbe ove godine bio je 850 dinara. Trenutna cena za količine do četiri kilograma je 750 dinara, odnosno 650 dinara za pet kilograma i više.

„Mi smo među najmanjim proizvođačima u Srbiji i ima nas četiri, pet. Zadovoljni smo cenom, jer nešto više od 90 odsto borovnice prodajemo dostavom na kućnu adresu. Kada bi sve isporučivali hladnjačama onda mali proizvođači ne mogu biti zadovoljni cenom”, kaže Palalić.

Prema njegovim rečima, hladnjače su na početku berbe plaćale kilogram 6 evra, a trenutna cena je 2,5 do 2,7 evra.

„To za velike proizvođače ima smisla i sa velikom količinom i uz tu cenu mogu da zarade, a mi mali imamo stalne troškove i ne bi smo uspeli sa tako malim cenama. Zahvaljujući angažovanju svih članova naše porodice uspevamo u tome“, zaključio je Slobodan Palalić.

Inače, njihovo imanje nalazi se među velikim plantažama borovnice kojih samo u Belanovici, Šutcima, Žitkovcima, Kalanjevcima ima skoro 50, dok se  iz godine u godinu površine pod ovim sve traženijim voćem u ljiškom kraju sve više proširuju.