Neke sorte crne ribizle (Ribes nigrum L.) postaju skoro neupotrebljive, a razlog za to su nagle globalne klimatske promene koje postepeno ograničavaju proizvodnju ove voćke. Na osnovu proteklih sezona primećujemo da su vremenski uslovi postali ekstremniji, pa tako imamo duže periode suše, blaže zime i toplija leta, što je imalo negativan uticaj na produktivnost i održivost crne ribizle.
Nedovoljna količina vode, povećane temperature, kao i povećan nivo nepredvidljivosti posledice su klimatskih promena koje direktno utiču na proizvodnju ribizli.
Možda vas zanima
Klimatski uslovi utiču na smanjenje proizvodnje crne ribizle
Dosadašnja proizvodnja ribizle temeljila se na sortama koje su bile prilagođene trenutnim klimatskim uslovima. Međutim, postavljalo se pitanje da li su stare sorte u stanju da se izbore sa klimatskim promenama. Bolje razumevanje reakcije biljaka na sušu i toplotu može da bude od velikog značaja i da doprinese budućoj selekciji za uzgoj sorti koje mogu ostvariti visoke prinose i pod vremenskim uslovima u budućnosti.
Kolika je razlika u tolerantnosti na stres, pre svega na stres od suše, istraživana je na Aarhus univerzitetu u Danskoj u okviru interregionalonog projekta „Klima voće“.
Najpoznatije sorte ribizle karakteristične za ovaj region proučavane su u periodu cvetanja i inicijacije cvetanja. Takođe su proučavane i sposobnosti oporavka biljke nakon stresa. Naučna istraživanja sprovedena su sa ciljem da se shvati fiziološki i molekularni mehanizam ribizle kao odgovor na klimatske promene.
Istraživanje uticaja klimatskih promena na proizvodnju ribizle u Danskoj na sortama koje se trenutno koriste proizvelo je konkretne zaključke. Najveća osetljivost na sušu i povećane temperature utvrđena je u periodima kada se formiraju cvetovi (krajem leta) i za vreme cvetanja.
Proizvodnja crne ribizle se ograničava
Suša je definitivno smanjila rast biljaka, a obim i stepen do kojeg biljka može da se oporavi zavisili su od količine stresa, kao i od izbora sorte. Biljke su zatvarale stome radi smanjenja isparavanja vode sa povrṧine lista. Lisna površina je takođe smanjena, kao i suva materija listova i cvetova.
Potvrđeno je i opadanje cvetova, bez novog rasta. Ispitivanja na molekularnom nivou ukazala su da je nedovoljna količina vode dovela do različite ekspresije gena koji su uticali na biljne hormone, sastav ćelijskih zidova i ćelijski ciklus.
Globalne klimatske promene zapravo počinju da ograničavaju proizvodnju postojećih sorti crne ribizle. Novije klimatske promene sa toplijim letima i periodima suše, kao i blažim zimama, definitivno nisu ono što postojeće komercijalne sorte crne ribizle mogu da podnesu.
Rezultati istraživanja naglašavaju važnost navodnjavanja u periodima cvetanja, kao i inicijacije cveta, a u svrhu suzbijanja negativnih efekata suše i visokih temperatura na proizvodnju ribizle.
Saznanja svakako mogu da doprinesu i budućim istraživanjima u cilju razvoja molekularnih markera za izbor tolerantnih sorti. Ovo je veoma značajno istraživanje koje može da pomogne prilikom selekcije i izbora sorti otpornih na posledice klimatskih promena.
Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Komentari