Pre pet – šest dana počela je berba šumadinke, najrasprostranjenije sorte višnje u kraljevačkom kraju, ali i na mnogo širem području. Za razliku od ranijih godina na terenu tek poneki kupac i u nedostatku konkurencije cene variraju gotovo svakog dana. Početna je bila 120 dinara, sledećeg dana 80, a već sutradan 70 dinara po ubranom kilogramu. Višnjari strepe da će cena narednih dana biti sve niža jer je otkup sve rigorozniji i neizvesniji.
Dejan Rakić, mladi voćar iz Lasca kod Kraljeva, pod raznim voćem ima oko osam i po hektara, od čega skoro jedan hektar pod višnjom Šumadinkom. Prošle godine ruskim otkupljivačima prodao je višnju po ceni od 150, pred kraj berbe manje količine po 120 dinara. Bio je blizu odluke da iskrči par hektara kvalitetne jabuke, za koju je prošle godine pred samu berbu stao izvoz u Rusiju i da proširi zasad pod višnjom. Međutim, ne samo da je odustao od te namere nego ozbiljno razmišlja da i postojeći višnjik iskrči.
Možda vas zanima
„Sa svojom radnom snagom, znači ukućanima, po trenutnoj ceni teško mogu da pokrijem uloženi novac a o nekoj zaradi nema ni govora. Ostao sam na selu, kupovao zemlju i mehanizaciju iz skupih kredita, zadužio se i kod banaka i kod prijatelaj i gde sam sada. Ulaganja su ogromna, počev od obrade, goriva pa do hemijske zaštite a prodaja prava lutrija gde dobitka nema. Na području pet sela samo je jedan otkupljivač i on diktira sve uslove, od kvaliteta do cene. Prođu ima samo višnja prečnika 22 milimetra i sa zebnjom čekamo kada će da propišu težinu višnje po komadu“, razočarano priča lazački voćar.
Istog su mišljenja i ostali voćari. Dejanov komšija Bojan Čolović pod voćem ima pet hektara, oko hektar pod Šumadinkom. Ozbiljno razmišlja da od sela i poljoprivredne proizvodnje digne ruke i pokuša da negde u inostranstvu radi kao fizički radnik.
„Imam troje dece i ne znam kakav savet da im dam. Na svojoj zemlji, ja, otac i supruga dnevno ne možemo da prihodujemo ni 20 evra. Gde to ima i kakva nam je perspektiva. Zar pri ovakvim uslovima da savetujem decu da ostanu na selu-nikako, a bih im bio najveći neprijatelj. Ne mogu da prodam jabuke, kruške, višnje, trešnje, a trgovine su pune voća iz uvoza. Mi ne možemo da konkurišemo stranim proizvođačima kad im njihove države subvencionišu celokupnu proizvodnju, i stočarsku i ratarsku i voćarsku – sve, a mi smo prepušteni sami sebi“, kaže Bojan.
Proizvođači očekuju teže vreme
Gotovo jednu deceniju rusko tržište predstavljalo je spas za voćare iz kraljevačkog kraja ali i celog Raškog i Moravičkog okruga.Na temelju veoma korektne saradnje podizano je na stotine hektara novih plantaža pod jabukom,kruškom,šljivom,kajsijom,trešnjom i naravno višnjom.Svi su bili zadovoljni-i proizvođači i otkupljivači.Samo na otkupnom mestu u Bukovici kod Kraljeva firma ,,Balkan frukt“ otkupljivala je u sezoni po nekoliko stotina tona najrazličitijeg voća.Od pretprošle a naročito od prošle godine situacija se drastično promenila.
„Godinama sam uspešno sarađivao sa ruskim kupcima. Međutim,ove godine ne otkupljujem višnju,nisam ni jagodu i veliki sam pesimista u pogledu otkupa drugog voća. Interesovanja nema, na reč ne može da se radi, i dok ne budem siguran da će moje kolege voćari moći da unovče svoju robu posla nema“, ističe Predrag Perišić iz Bukovice,koji pod raznim voćem ima oko 15 hektara.
Trenutno na području od desetak sela višnju otkupljuje samo jedan otkupljivač. Proizvođači su mu zahvalni jer da nije njega celokupni rod morali bi da bace ili da višnjici ostanu neobrani.
„Takva je situacija da jednostavno moramo da smo zahvalni i tom kupcu kao da nam čini najveću moguću uslugu. Nije dobro ni za koga kad moraš da si zadovoljan ako izvučeš novac koji si uložio da bi imao kvalitetan proizvod. Uradio sam sve po savetima vrhunskih poljoprivrednih stručnjaka ali od zarade ove godine nema ništa. Imam mlad višnjik, tek narednih godine trebalo bi da da optimalan rod i ako se situacija ne promeni pitanje je da li da ostanem u ovoj proizvodnji“, kaže Dragan Baralić.
Lokalna samouprava po strani
Voćari znaju da lokalna samouprava nema mnogo mogućnosti da im pomogne u rešavanju ozbiljnih problema koji prate njihov rad i proizvodnju, naročito kad je u pitanju prodaja poljoprivrednih proizvoda i cene. Međutim, kako zabrinuto ističu, očekuju bar razumevanje za prisutne probleme, koji nisu samo ovogodišnji.
„Mi smo razgovarali s Ivanom Bunardžićem, članom Gradskog veća Grada Kraljeva i posle svega ne znamo da li se šalio, ili nam se podsmevao ili nas prećutno savetovao, možda i ozbiljno poručio, da dignemo ruke od sela i poljoprivrede. Gospodin Bunardžić nam je rekao da bacimo višnje i posao potražimo u Fabrici kablova Leone u Kraljevu koja je u izgradnji ali već prima radnike. Zamislite nas koji smo u zrelim godinama, koji smo kupovali zemlju, mehanizaciju, podigli sedam-osam hektara plantaža, uložili desetine hiljada evra i sad da sve ostavimo i odemo u fabriku“, kazuju Ljubinko Rakić i Milutin Čolović,ugledni voćari iz kraljevačkog sela Lazac.
Dejan Rakić kaže da su mu prisutni problemi s otkupom višnje i drugog voća dobro došli da reši neke životne dileme.Odlučio je da sina Milutina,koji je imao veliku želju da ostane na selu, ozbiljno posavetuje da to ne čini.Napravio je grešku, kako kaže, njegov otac, zatim on i ne bi želeo da pogreši i njegov naslednik. Na selu i poljoprivredi je hleb gorak, razočarano kaže Dejan.
Komentari