Iako je cena svežeg ploda, koja je jedan od presudnih faktora u proizvodnji šljive, u protekloj sezoni bila dosta niža od očekivane, trenutni podaci govore da su srpski proizvođači osušili manje šljive nego prothodnih godina. Prerađivači kažu da je teško govoriti o kojim se tačno količinama radi jer je dosta šljive otišlo u rakiju.
Možda vas zanima
Dobrivoje Jovanović, jedan od vlasnika firme „Jovanović voće“’ iz Osečine kaže da se procenjuje da je prošle godine osušeno 300.000 do 400.000 tona, što je skoro upola manje u odnosu na ranijih 800.000 do milion tona. On kaže da je dosta suve šljive prodato tokom Božićnih praznika „tako da na zalihama neće ostati mnogo robe iz 2018. godine, ali ima suve šljive koja je proizvedena 2017. godini, kada je cena sirove bila znatno viša“.
„Za razliku od 2017, prošle godine smo imali niže cene sirovine, a samim tim bila je i niža cena našeg proizvoda – suve šljive, koja je bila i konkurentnija na tržištu drugih zemalja. Pored toga imali smo i problema sa prodajom, jer i pored ovako niske cene Moldavija je suvu šljivu prodavala po cenama nižim za 10 do 20 posto u odnosu na naše. To je nama delom zatvorilo rusko, rumunsko a i dosta evropskog tržišta, tako da smo više bili orijentisani na domaće i tržište zemalja sa prostora bivše Jugoslavije. Ipak nešto malo smo isporučili u Rusiju, Rumuniju a najviše za Grčku“, kaže Dobrivoje Jovanović.
Prodaje šljivu za preradu, jer „manje boli glava“
Cena kilograma suve šljive u otkupu kretala se od 0,90 evro centi do 1 evro. To je kažu proizvođači u odnosu na cenu sirove šljive zadovoljavajuće. Jovanović napominje da sve ipak zavisi od ponude na tržištu jer kako kaže „kada rodi šljiva u drugim zemljama mi moramo da pratimo njih, bez obzira koja je cena sirovog ploda kod nas, da bi mogli da se uklapamo i budemo konkurentni“.
„Problem je što je Srbija prodala sadni materijal, prodali smo sušare, samu tehnologiju proizvodnje zemljama u okruženju koje nas sada guše. Dosta sadnog materijala je otišlo u Moldaviju, ali i sušara i oni nam sada prave problem na tržištu. Sečemo granu na kojoj sedimo. Umesto da smo na neki način to zaustavili, mi smo radili na tome da prodamo što više sadnog materijala što nam se sad lupa o glavu i pitanje je kakav će biti plasman suve šljive u narednom periodu kada stigne i šljiva iz Rusije, koja je zasadila ogromne količine. Mi se moramo boriti za tržište, jer svaki kilogram koji se proda van je uspeh. Ako nam se zatvori jedno tržište moramo da budemo spremni da možemo da reagujemo na druga tržišta. Snalazimo se na razne načine i uspevamo da budemo konkurentni drugim zemljama“, smatara Jovanović i dodaje da mi nemamo problem sa kvalitetom ovog proizvoda „samo kada imamo iste cene kao i drugi, mi prolazimo na tržištu.“
Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo kaže da voćari koji imaju sušare i kojima proizvodnja suve šljive nije svake godine prioritet kalkulišu vodeći se cenom. Napominje da sveža šljiva nikad nije bila jeftinija i da je imala izuzetno nisku cenu od 12 do 18 – 20 dinara. Objašnjava da je odnos u ceni svežeg i sirovog ploda jedan prema sedam.
„Da bi se dobio kilogram suve šljive potrebno je oko četiri kilograma svežih plodova i tome treba dodati utrošak energenata i rad i tako se dođe do ovog odnosa. Ako uzmemo da je 20 dinara kilogram sveže šljive onda bi suva u prodaji trebalo da bude najmanje 140 dinara. Ako imamo situaciju kao što je 2017. godine, gde je svež plod bio 30 pa čak i 45 dinara veoma lako je doći do računice. Tada je suva šljiva trebala da bude najmanje 210 dinara. To opredeljuje proizvođače da li će da suše ili ne“, kaže Milinković.
Uz konstataciju da su potencijali za proizvodonju i preradu šljive veliki napominje da ako hoćemo da se vratimo na nivo proizvodnje iz osamdesetih godina prošlog veka „trebalo bi da imamo tri puta više i zasada šljive i možda tri puta više kapaciteta za sušenje“.
„Sama proizvodnja suve šljive u našoj zemlji je po meni više stihijska nego organizovana. Organizovana je od strane nekoliko firmi koje to ozbiljnije rade, imaju velike količine, izvoze, ali da imamo plan, strategiju ili neki dugoročni cilj da za deset godina proizvedemo određenu količnu suve šljive to na našu veliku žalost ne postoji. Pojavili su se ozbiljni proizvođači na svetskom tržištu. Tržište je otvoreno, a nama stiže suva šljiva iz Čilea, Argentine. Oni plasiraju šljivu na rusko i evropsko tržište i mi moramo biti spremni. Međutim, nismo bili spremni da igramo u toj utakmici. Bez prave strategije i plana bojim se da mi nećemo povećati izvoz. Mi jedino zaradimo ako u nekoj od zemalja slabije rodi pa nema dovoljno suve šljive i mi tada uskočimo u taj prazan prostor. Ali mi bi trebalo da zauzememo deo tržišta, da ono bude naše, a da bi to držali moramo da imamo konstantnu, dobru proizvodnju i da budemo prepoznatljivi“, smatra Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo.
Ipak, mnogi proizvođaći, i to pre svega mlađi, odlučuju se da proširuju preradne kapacitete. Samo u Osečini, koja je poznata po zasadima šljiva i velikom broju sušara, prošle godine u pogon su pušteni savremeni tuneli za sušenje kapaciteta 25 tona na dan.
Komentari